Sakroiliitis je zapaljenje jednog ili oba sakroilijačna zgloba,koji spajaju donji deo kičme sa karlicom.Ovi zglobovi deluju kao amortizeri,pomažući u prenosu težine sa gornjeg dela tela na noge pri hodu i kretanju.

Ovo stanje može izazvati značajan bol u donjem delu leđa i gluteusima koji se može pogoršati pri sedenju ili penjanju uz stepenice.

Sakroiliitis se javlja kod upale sakroilijačnih  zglobova.Anatomski sakroilijacni zglobovi se nalaze na mestu pripoja sakralne kosti sa ilijačnom kosti karllce.Ovi zglobovi normalno imaju vrlo malo pokreta,ali igraju ključnu ulogu u podršci težini tela.Kada se javi zapaljenje,zglobovi mogu postati ukočeni, bolni i osetljivi na dodir. Stanje može zahvatiti jedan zglob (unilateralno) ili oba zgloba (bilateralno).

Sakroiliitis može biti akutni (nagli početak) ili hronični (dugotrajni).

Najčešći simptom je bol u donjem delu leđa i  glutealnom predelu  koji se može osećati kao duboki bol ili oštar,bodljikav osećaj. Ovaj bol često više pogađa jednu stranu nego drugu, iako se može javiti na obe strane.Glavni simptomi:

• Bol u donjem delu leđa koji se propagira na gluteuse, a ponekad i niz butinu
• Bol koji se pogoršava pri dugotrajnom sedenju ili penjanju uz stepenice
• Jutarnja ukočenost  koja se poboljšava kretanjem tokom dana
• Bol koji se pogoršava stajanjem na bolnu stranu
• Pojacanje bola pri promeni položaja tela,sedenje ili ustajanje
• Osetljivost pri pritisku na donji deo leđa ili zadnjicu
• Problem isa spavanjem , neodgovarajući položaj tela

Bol može varirati od bola slabijeg intenziteta  do teških, iscrpljujućih epizoda. Neki ljudi ga opisuju kao konstantnu bol, dok drugi doživljavaju oštre, probadajuće bolove koji  se javljaju u naletima u toku dana.

Sakroiliitis se može razviti iz nekoliko različitih uzroka, od mehaničkog stresa do autoimunih bolesti.

Najčešći uzroci su:

   .  Mehanički stres od trudnoće ili naglih pokreta ili podizanja tereta

• Zapaljenjski reumatizam  kao što su ankilozirajući spondilitis ili psorijatični artritis
• Osteoartritis koji uzrokuje habanje zglobnih površina
•  Padovi,saobraćajne nesreće ili sportske povrede
• Giht koji uzrokuje taloženje kristala u zglobu
• Infekcije koje pogađaju zglob (septični sakroiliitis)
• Upalna bolest creva kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis

Trudnoća je posebno čest okidač jer hormonske promene omekšavaju ligamente oko sakroilijačnih zglobova, čineći ih podložnijim zapaljenju i povredi.

Pacijenti se obicno javljaju lekaru zbog  upornog bola u donjem delu leđa  koji traje duže od nekoliko dana. Bol je dovoljno jak da  budi iz sna, ne poboljšava se odmorom i lekovima  i u slučaju kada bol ometa obavljanje normalnih svakodnevnih aktivnosti kao što su hodanje,sedenje ili rad treba se javiti na pregled lekara.

Glavni faktori rizika  su:

• Starost između 20 i 40 godina, kada se obično počinju javljati upalna artritična stanja
• Ženski pol, posebno tokom trudnoće ili nakon porođaja
• Porodična anamneza  zapaljenjskog reumatizma  ili autoimunih bolesti
• Nošenje određenih genetskih markera kao što je HLA-B27
• Upalna bolest creva ili psorijaza
• Zanimanja koja  stvaraju  ponavljajući stres na donjem delu leđa
• Prethodna trauma ili povreda donjeg dela leđa ili karlice

Najčešće komplikacije uključuju:

• Hronični bol koji traje uprkos pokušajima lečenja
• Smanjena pokretljivost i teškoće sa svakodnevnim aktivnostima
• Spajanje zglobova (ankiloza) u teškim, dugotrajnim slučajevima
• Poremećaji sna zbog upornog bola
• Depresija ili anksioznost povezana sa hroničnim bolom
• Slabost mišića zbog smanjenog nivoa aktivnosti

Dijagnostikovanje sakroiliitisa obično uključuje kombinaciju fizikalnog  pregleda, RTG  grafiju,   MR i MSCT sakralnog dela kičmenog stuba sa karlicom.Radi se Patrikov test i Gajnlensov test. MR moze  otkriti zapaljenje i rane promene u sakroilijačnim zglobovima koje se ne pojavljuju na rentgenskim snimcima.To čini MR posebno korisnom za dijagnostikovanje sakroiliitisa u ranim fazama.

Lečenje sakroiliitisa fokusira se na smanjenje zapaljenja,ublažavanje bola i poboljšanje    kvaliteta života. Ukljucuju se nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL),miorelaksansi,a ako  je sakroiliitis povezan sa autoimunim stanjem lekovi za modifikaciju reumatoidnog artritisa ili biološki lekovi odnosno biološka terapija.

Fizikalna terapija igra ključnu ulogu u lečenju sakroiliitisa tako što poboljšava fleksibilnost,jača  mišiće.

Vežbe istezanja za fleksore kuka, glutealne misice i donji deo leđa mogu pomoći u smanjenju ukočenosti i poboljšanju pokretljivosti. Vežbe jačanja za trup i gluteuse pružaju bolju podršku sakroilijačnim zglobovima.

Izbegavanje  aktivnosti koje pogoršavaju bol,kao što je dugotrajno sedenje ili vežbe visokog intenziteta.   Preporučuje se aktivnost niskog intenziteta kao što su plivanje, šetnja ili vožnja   statičkog bicikla , kako bi se održao nivo kondicije bez pogoršavanja simptoma. Važno je obratiti pažnju na položaj za spavanje i korišćenje jastuka za spavanje na boku.  Višak telesne težine stvara pritisak na skroilijacne zglobove i pojačava tegobe.  Preporučuje se nošenje rasteretnih ortoza kao što je Sacroloc ortoza.

SacroLoc®

Ortoza za rasterećenje i stabilizaciju karlice i sakroilijačnih zglobova