Bolovi i ukočenost u vratu su nešto na šta se ljudi sve više žale. Naučnici povezuju ovu pojavu sa masovnom upotrebom računara i predugim sedenjem ispred istog. Kao rezultat mnogo faktora, javlja se cervikalni sindrom.

Šta je cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom se odnosi na skup simptoma koji se ispoljavaju bolom u vratnom delu i širenjem bola do ramena i ruke, u prekordijalnu regiju, potiljačno područje, lopatice i leđa.

Cervikalni sindrom najčešće nastaje kao posledica degenerativnih promena kičme (posebno u vratnom delu), a iritacija ili kompresija vratnih nervnih korenova takođe može biti uzrok ovog stanja. Problemi sa krvnim sudovima, traume, osteoporoza, tumori, urođene malformacije kičmenih pršljenova – takođe mogu dovesti do cervikalnog sindroma.

Ukoliko imate ograničenu pokretljivost vratnog dela, pojačanu napetost mišića vrata i ramenog pojasa, bol u području vrata koji se širi u ruke, oblast glave – verovatno patite od cervikalnog sindroma.

Koji je uzrok cervikalnog sindroma?

Kao najčešći uzroci se navode, pre svega – degenerativna oboljenja kičme, traume, razni zapaljenski procesi, osteoporoza i dr.

Kako starimo, kosti i hrskavica koji čine okosnicu vrata, postepeno se troše i habaju. Ove promene mogu uključivati:

• Dehidrisanje diskova: diskusi se ponašaju kao jastučići između pršljenova kičme. Do 40. godine, kičmeni diskovi većine ljudi počinju da se isušuju i smanjuju, što omogućava veći kontakt kost-na-kost između pršljenova.
• Diskus hernija: diskus hernija ili ispadanje diska iz ležišta, ponekad može da pritisne kičmenu moždinu i nervne korenove.
• Degeneracije diskusa često rezultiraju time da kičma proizvodi dodatne količine kosti u pogrešnom nastojanju da ojača kičmu. Ovi koštani ”trnovi” ponekad mogu pritisnuti kičmenu moždinu i nervne korenove.
• Krutost ligamenata: ligamenti su kablovi tkiva koji povezuju kost i kost. Spinalni ligamenti mogu da se koče sa godinama, što čini vrat manje fleksibilnim.

Cervikalni sindrom i bol u vratu

Cervikalni sindrom i bol u vratu su usko povezani. Bol i ukočenost vratnog dela kičmenog stuba su obično posledica nepravilnog položaja glave i vrata, kao i lošeg držanja kičme, ali i slabosti mišića glave, vrata i rameno – lopatičnih mišića. Sve ovo vremenom dovodi do degenerativnih promena na pršljenovima i zglobovima u vratnom delu kičmenog stuba.

Cervikalni sindrom simptomi

Simptomi cervikalnog sindroma se opisuju kao specifični i nespecifični. Nespecifični simptomi su bol u vratu i ramenima, osetljivost vratnog i ramenog područja na dodir, ograničena pokretljivost vrata, ukočenost vrata i ramena, grč mišića, probadanje između korena vrata i ramena, napetost u istom području, trnjenje duž ruke i prstiju i dr. Specifični simptomi su vezani za lezije pojedinih nerava, tj. njihovih korenova.

Cervikalni sindrom se najčešće vezuje za profesionalna oboljenja, poput onih poslova koji zahtevaju provođenje dosta vremena za računarom iili ponavljanje pokreta koji uključuju pokrete vrata (podizanje predmeta iznad glave).

Obično, simptomi cervikalnog sindroma se na samom početku ignorišu i ne pridaje im se preveliki značaj. Kao posledica navedenih simptoma i zanemarivanja tegoba, obično se formiraju bolni čvorići u mišićima duž vrata, prema ramenima i između lopatica (miogeloze). Ovo dalje dovodi do drugog sindroma – miofascijalnog sindroma (zapaljenje mišićnog omotača).

Cervikalni sindrom može biti i posledica cervikalne spondiloze, koja može dovesti do suženja prostora potrebnog za kičmenu moždinu i nervne korenove koji prolaze kroz kičmu do ostatka tela. Ako kičmena moždina ili nervni korenovi budu uklješteni, možete iskusiti:

• zujanje, utrnulost i slabost u rukama, šakama, nogama ili stopalima
• nedostatak koordinacije i teškoće sa hodom
• gubitak kontrole bešike ili creva

Cervikalni sindrom lečenje

Lečenje zavisi od težine simptoma. Cilj lečenja je da se ublaži bol, pomogne da održite svoje uobičajene aktivnosti koliko je to moguće i sprečiti trajna oštećenja kičmene moždine i nerava.

• Fizikalna terapija ima najvažniju ulogu u lečenju cervikalnog sindroma
• Potrebno je obezbediti imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika. Nošenjem cervikalne kragne Cerviloc možete smanjiti bol i mišićni spazam.

• Postavljanje Kinesiology-tape,kineziološke trake za ublažavanje i eliminaciju bola.To je tehnika lepljenja elastičnih traka na delove tela gde postoji problem u vidu povrede ili bola.

Lekovi koje možete koristiti kod cervikalnog sindroma:

• nesteroidni anti-inflamatorni lekovi: ibuprofen ili naproksen natrijum (Anaprox) mogu biti potrebni da ublaže bol i upalu.
• kortikosteroidi: oralni lekovi, kao što je Prednizon, mogu olakšati bol. Ako je bol jak, lekar može sugerisati injekcije steroida.
• relaksiranje mišića: neki lekovi, kao što je ciklobenzaprin (Amrik, Fekmid) i methocarbamol (Robakin), mogu ublažiti grčeve u mišićima u vratu.

• Kao trajno oboljenje, kod cervikalnih spondiloza mogu se primeniti korektivne vežbe, vežbe istezanja i relaksacione metode (masaža, mobilizacija zglobova vrata, manuelna trakcija). Fizioterapeut vam može pokazati vežbe za cervikalni sindrom, kako biste radili na istezanju i jačanju mišića u vratu i ramenima.

U nekim slučajevima je potrebno hirurško lečenje, i to ukoliko dođe do ozbiljnijeg oštećenja nerava ili ukoliko konzervativne mere lečenja ne daju efekte.

U postoperativnoj fazi koristi se Philadelphia okovratnik.

Philadelphia okovratnik  pruža čvrstu imobilizaciju vratne kičme. Kompletnom imobilizacijom podržava mišiće vrata i pruža pomoć pri oporavku.

SAVET:

Bilo bi dobro da svakodnevno uradite, na svakih par sati, vežbe za istezanje i jačanje mišića vrata i ramena (ali i ruku i leđa), koje vam neće oduzeti više od 10-15 minuta vremena.