Zdravu kičmu čini niz vertikalno poređanih pršljenova koji omogućavaju fleksibilnost i stabilnost tela. Skolioza je najkompleksniji deformitet kičmenog stuba kod koga dolazi do krivljenja kičme u svim ravnima. Osim bočnog krivljenja kičmenog stuba u frontalnoj ravni, prisutno je i narušavanje sagitalnih krivina kičme koje je udruženo sa rotacijom pršljenskih tela. Zbog toga je važno da se na vreme prepozna i leči kako bi se sprečile dugoročne posledice.

Skolioza može biti funkcionalna i strukturalna.

Funkcionalna skolioza ili skoliotično držanje je bez anatomskih promena i povezuje se sa lošim držanjem tela,razlikom u dužini donjih ekstremiteta,prisutnim deformitetom stopala. Kod strukturalne skolioze prisutne su anatomske promene na kičmenom stubu, vidljive na testu pretklona i RTG snimku.

Skolioza je stanje koje može imati različite uzroke nastanka. U većini slučajeva uzrok je nepoznat. Mnogo su ređe skolioze kod neuromišićnih bolesti ili skolioze povezane sa drugim bolestima.

Idiopatske skolioze javljaju se pre završetka koštane zrelosti i najveću progresiju imaju u periodu intenzivnog rasta. Od rođenja do završetka rasta kičmeni stub utrostruči svoju dužinu. Posebno je brz njegov rast od prve do četvrte godine, kao i preadolescentskoj dobi, od desete do četrnaeste godine. Rast se završava kod devojčica prosečno sa četrnaest godina, a kod dečaka sa šesnaest i po godina. Značajno je svojstvo skolioze što sa završetkom rasta krivina posebno ne napreduje, zbog čega je ključno pravovremeno uočavanje promene u periodu rasta od strane roditelja i izabranog lekara.

Roditelji često uoče loš telesni stav deteta. Oni moraju posebno obratiti pažnju na izgled i visinu ramena, lopatica i karlice, kao i na prisustvo bola u leđima kod deteta. Ako se uoči ili posumnja na postojanje bilo kakve asimetrije, neophodno je javiti se izabranom pedijatru. Ukoliko lekar posumnja na skoliozu, dete se upućuje fizijatru ili ortopedu koji detaljno procenjuje posturu i, po potrebi, predlaže rendgenski snimak.

Dijagnoza skolioze se postavlja na osnovu kliničke slike, detaljnog pregleda i RTG snimka kičmenog stuba. Cobb-ov ugao je termin kojim se opisuje veličina krivine kičmenog stuba. Ova mera se koristi da bi se pratilo stanje i odredila terapija. Skoliozom se smatraju krivine čija je veličina veća ili jednaka deset stepeni po Cobb-u.

Podela skolioze prema delu kičmenog stuba:

• Vratna (cervikalna) – deformitet je u predelu vrata.
• Grudna (torakalna) – deformitet se javlja u grudnom delu kičme.
• Slabinska (lumbalna) – deformitet se nalazi u donjem delu leđa.
• Kombinovane:
  • Vratno-grudna – zahvata vratni i grudni deo kičme.
  • Grudno-slabinska– obuhvata grudni i slabinski deo kičme.
• Kompenzatorne (duplex/triplex) – „S“-skoliozaili duplex ima dve krivine, jednu u jednom smeru, a drugu u suprotnom, kompenzatornom smeru.Triplex ima tri krivine, sa suprotnim  smerom svake krivine.

Lečenje skolioze je konzervativno i hiruško.

Osnovni principi lečenja su zaustavljanje evolucije, korekcija deformiteta i održavanje postignute korekcije.Konzervativno lečenje obuhvata kineziterapijski program kroz grupne i individualne vežbe,kod skolioza gde ugao krivine ne prelazi dvadeset stepeni po Cobb-u. Vežbe za skoliozu mogu se izvoditi u okviru terapije u domovima zdravlja i bolničkim ustanovama, uz stručni nadzor fizioterapeuta,kao i u kućnim uslovima u skladu sa savetima fizioterapeuta. Postoji širok spektar rekvizita koji mogu biti korisni u procesu lečenja – terapijske lopte, balansni jastučići i ploče.

Vežbe sa balansnim jastučićima Spiky dome za korekciju skolioze

Kod krivina većih od dvadeset stepeni, pored kineziterapijskog programa, preporučuje se i nošenje midera, koji usporava napredovanje skolioze. Savremeni modeli, poput onih koje nudi Bauerfeind, dizajnirani su da budu udobni, prilagođeni rastu i svakodnevnim aktivnostima dece. Za one krivine veće od četrdeset stepeni neophodno je hiruško lečenje.

Individulano izrađen mider za skoliozu

Skolioza kod dece nije razlog za paniku, ali jeste za pažnju.Redovni sistematski pregledi, aktivan način života i pravovremeno reagovanje ključ su zdravog i pravilnog razvoja kičme.

Neophodno je obezbediti da dete:

• ima redovnu fizičku aktivnost usmerenu na vežbe istezanja i jačanja mišića trupa,
• ne nosi pretežak ranac,
• nosi adekvatnu obuću po potrebi i sa uloškom prilagođenom detetovom stopalu,
• koristi sto i stolicu adaptirane visini,
• ne provodi sate u sedećem i nepravilnom položaju.

Roditelji, nastavite da posmatrate, podržavate i podstičete fizičku aktivnost dece jer se pravilno držanje uči od detinjstva.