Tokom prekomernog angažovanja i produženog opterećenja normalnih skeletnih mišića nastupaju različite biohemijske i strukturne promene koje smanjuju snagu mišića, usporavaju relaksaciju, menjaju kontraktilne i električne osobine mišićnih membrana i uzrokuju poremećaj ili gubitak funkcije mišića. Pojam zamora i slabosti ima dvostruko značenje: OPŠTE- koje podrazumeva osećaj opšte nemoći i  ZNAČENJE U UŽEM SMISLU-koje podrazumeva objektivnu nemogućnost angažovanja dela ili celine mišićnog sistema u izvođenju pokreta.

Pareza predstavlja mišićnu slabost, dok plegija predstavlja oduzetost. U zavisnosti od zahvaćenosti tela možemo razlikovati:

1. MONOPAREZA/MONOPLEGIJA- slabost/oduzetost jednog ekstremiteta
2. HEMIPAREZA/HEMIPLEGIJA- slabost/oduzetost ekstremiteta na jednoj strani tela
3. PARAPAREZA/PARAPLEGIJA- slabost/oduzetost nogu
4. BIPAREZA/BIPLEGIJA- slabost/oduzetost ruku
5. KVADRIPAREZA/KVADRIPLEGIJA- slabost/oduzetost sva četiri ekstremiteta

Pareza/plegija mogu nastati kao posledica oštećenja centralnog (centralni motoneuron- CMN) ili perifernog motoneurona (PMN).

Oštećenje CMN može nastati na bilo kom nivou počevši od motorne kore do kičmene moždine, pri čemu se na osnovu distribucije pareze ili plegije može utvrditi mesto oštećenja. Simptomi i znaci oštećenja CMN su pareza/plegija, gubitak mišićne snage, nespretnost u izvođenju finih, preciznih radnji, spasticitet, hiperrefleksija, prisutnost patoloških refleksa (npr Babinski). Uglavnom nema hipotonije/atrofije mišića, sem u kasnijim fazama bolesti usled inaktivnosti.

Na slici možemo videti shematski prikaz hoda pacijenta sa spastičnom hemiparezom. Ako je razlog oštećenja CMN šlog jedne strane mozga, hemiparetična će biti suprotna strana tela; pacijent zauzima karakterističan položaj- ruka flektirana u laktu, šaka u pronaciji; noga adukovana i u ekstenziji, tokom hoda, paretična noga je „duža“, zbog čega nastaje tipičan hod sa cirkumdukcijom.

Najčešći razlozi oštećenja CMN jesu šlog, neurološke bolesti (MS, ASL) traume glave, povećanje intrakranijalnog pritiska usled postojanja tumorske mase, apscesa itd…

Oštećenje PMN (alfa-motoneuroni kičmene moždine i njihovi aksoni) dovode do smanjenja broja motornih jedinica i nastanka segmentne pareze/paralize. Znaci i simptomi oštećenja PMN su pored pareze/paralize, hipo/atrofija mišića, hipo/atonija- flakcidnost, prisustvo fascikulacija, mišićnih grčeva- krampa.

Slika prikazuje pad stopala, često posledica oštećenja n. Peroneusa. Mišići koje inerviše ovaj nerv imaju ulogu u podizanju stopala- dorzi fleksija stopala; prilikom oštećenja ovog nerva pacijentu tokom hoda zapinje vrh stopala o podlogu, ne može da se odigne na pete.

Uzroci oštećenja PMN su traume kičmenog stuba, traume sa prelomom kostiju ekstremiteta, prolaps intervertebralnog diska, pritisak od strane tumora na korenove motornih neurona…

Terapija

Primarna terapija podrazumeva stabilizaciju pacijenta, pogotovu ako je razlog hospitalizacije bio šlog. Terapija podrazumeva farmakološki i nefarmakološki pristup, regulisanje osnovnih vitalnih parametara (parcijalni pritisak kiseonika, ugljen dioksida, acidobazni status, vodno elektrolitni status, termperatura, glikemija, krvni pritisak), i primena specifične terapije (u zavisnosti od prirode bolesti pacijenta, trombolitička terapija, hirurške mere, terapija za MS, ASL…)

Kinezi terapija je primarni terapijski protokol koji se primenjuje da bi se izbegao razvoj komplikacija i pacijent više osamostalio. Kinezi terapija i vežbe sa pacijentom (pasivne vežbe) se sprovode još u prostorijama intenzivne/poluintenzivne nege odnosno u postelji pacijenta. Vežbe za cilj imaju sprečavanje vaskularnih komplikacija i dekubita, povećanje obima pokreta zvih zglobnih segmenata. Nastavlja se vertikalizacijom pacijenta, prvo sedenjem u postelji a zatim vertikalizacija do nivoa stajanja ili hoda sa pomagalom.

Lečenje se zatim nastavlja na bolničkom odeljenju ili u kućnim uslovima. Kinezi terapija u ovoj fazi ima za cilj prevenciju razvoja kontraktura ekstremiteta, stimulaciju i korekciju voljne pokretljivosti. Veliku značaj u sprečavanju nastanka kontraktura imaju ortoze. Ortoze se koriste za kontrolu, stabilizaciju i imobilizaciju zglobova. Ortoza, ortotičko sredstvo je ortopedsko pomagalo koje vodi, podupire, rasterećuje, fiksira ili ispravlja postojeći deo tela, i pomaže ili kontroliše funkciju lokomotornog sistema.

Kineziterapija se započinje pasivnim, zatim aktivno potpomognutim i aktivnim vežbama. Clj je povećanje obima pokreta svih zglobnih segmenata paretične noge i jačanje grube motorne snage iste, brži oporavak pacijenta, povratak radne sposobnosti.

Ortoza za paretičnu/plegičnu šaku. Njen značaj je veliki, predstavlja glavni alat u sprečavanju nastanka fleksionih kontrakture šake.

Hodalica omogućava bržu vertikalizaciju pacijenta. Hodalica je pomagalo za osobe sa nesigurnim hodom, omogućava stabilnost i sigurnost.

Ortoza za koleno sa monocentričnim zglobom.

Sistem zaključavanja -10° do +30°.

Kontrola fleksije u rasponu od 0° do 120° u intervalima od 10° I kontrola ekstenzije u rasponu od  -10° do +30°, u intervalima od 10°.

Lečenje hemipareze može se nastaviti stacionarno, u banjskim rehabilitacionim centrima.

• Kineziterapija
• Hidrokineziterapija
• Toplotne procedure (solux lampa, parafin…)
• UZ terapija
• Elektoterapija (anodna galvanizacija, tense, IFS, DD…)
• Terapija laserom

Osobe sa hemiparezom/plegijom, najčešće zahtevaju svakodnevne vežbe, višegodišnji povremeni tretman fizikalnim agensima i veliku emotivnu podršku medicinskog osoblja i porodice.