Šta je nervus peroneus?

Grana išijadičnog živca (nervus ischiadicus).Odgovoran za podizanje stopala i prstiju (dorzalna fleksija) i everziju stopala(okretanje stopala upolje).Omogućava osećaj na spoljašnjoj strani potkolenice i gornjoj strani stopala.Lokalizovan je odmah ispod kože,pa dugotrajan pritisak na njega može dovesti do senzomotornih ispada ili do potpune lezije(oštećenja) nerva,što je praćeno motornim deficitom.

Šta je kompresivna pareza?

Pojam pareza predstavlja slabost mišićne funkcije inervisane peronealnim živcem. Za razliku od paralize koja predstavlja gubitak funkcije jednog ili više mišića. Nastaje usled pritiska na živac na nekom delu njegovog puta.

Uzroci kompresije:

• Spoljašnji pritisak:

1. Dugotrajno sedenje sa prekrštenim nogama,
2. Tesni gips ili zavoji oko kolena/potkolenice,
3. Pritisak tokom dugotrajnog ležanja(npr. kod pacijenata u komi, tokom operacija).
4. Direktna trauma ili udarac u predelu glave fibule,
5. Ponavljajuće aktivnosti (npr. čučanje, klečanje kod određenih zanimanja)

• Unutrašnji faktori:

1. Tumori ili ciste (npr. ganglioni) koji pritiskaju živac,
2. Otok tkiva usled povrede ili upale,
3. Gubitak težine (smanjenje masnog jastučića oko živca).

• Medicinska stanja:

1. Dijabetes (povećana osetljivost nerava),
2. Diskus hernija(L4-L5)
3. Polineuropatije različitih uzroka

Klinička slika (Simptomi)

• Motorni simptomi:

1. Viseće stopalo – Nemogućnost podizanja prednjeg dela stopala i prstiju. Stopalo „pada“pri hodu.
2. Petlov hod – Pacijent visoko podiže koleno da ne bi zapinjao prstima o podlog
3. Slabost pri pokušaju everzije stopala (okretanje stopala upolje).
4. Atrofija mišića prednje i spoljašnje lože potkolenice (u hroničnim slučajevima).

• Senzorni simptomi:

1. Trnjenje, mravinjanje (parestezije) ili utrnulost na spoljašnjoj strani potkolenice i gornjoj strani stopala.
2. Bol (neuropatski bol) može biti prisutan, ali nije uvek dominantan simptom.

 Dijagnostika

• Anamneza: Detaljan razgovor o simptomima, početku, trajanju, mogućim uzrocima (povrede, navike).
• Klinički pregled:

Inspekcija: Posmatranje hoda, eventualna atrofija mišića.

Palpacija: Osetljivost u predelu glave fibule (Tinelov znak može biti pozitivan).

Testiranje mišićne snage: Procena sposobnosti dorzalne fleksije i everzije stopala.

Ispitivanje senzibiliteta: Provera osećaja na dodir, bol, temperaturu u regiji inervacije.

• Elektromioneurografija (EMNG): Ključna dijagnostička metoda.
• Dodatne metode (po potrebi): Ultrazvuk, magnetna rezonanca (MR) – za vizualizaciju živca i okolnih struktura, isključivanje tumora ili cista.

Važno je isključiti druga stanja koja mogu dati slične simptome.

 Lečenje – Konzervativni pristup

• Identifikacija i uklanjanje uzroka – Izbegavanje prekrštanja nogu, dugotrajnog čučanja/klečanja. Promena obuće, skidanje tesnih zavoja,longeta.
• Medikamentozna terapija – Analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) za bol. Lekovi za neuropatski bol (npr. gabapentin, pregabalin) ako je bol izražen. Vitamini B kompleksa .
• Fizikalna terapija: elektrostimulacija, biofeedback, galvanizacija, DD i TENS, hidroterapija.
• Kineziterapija:vežbe za jačanje oslabljenih mišića ,vežbe istezanja za prevenciju kontraktura.
• Ortopedska pomagala koja pomažu u stabilizaciji stopala, sprečavanju povreda i olakšavanju hoda. Fokus je na korekciji „foot drop“-a (visećeg stopala), što je tipičan simptom pareze ovog živca.

Najčešće korišćena ortoza kod pareze peroneusa je ortoza za skočni zglob i stopalo.
Fleksibilne (meke) – od plastike, pogodne za blaže pareze.
Čvrste (rigidne) – za izraženiju slabost, bolju kontrolu.
Dinamčke ortoze – omogućavaju prirodniji hod i nešto veći obim pokreta.

Ortoza za skočni zlob i ortopedske cipele sa ulošcima,pomažu kod stabilnosti skočnog zgloba i poboljšanja simetrije hoda.Mogu kotistiti pacijenti sa blažim oblikom pareze i u fazi oporavka.

Slika 1. Ortoza Foot Up sa cipelama	Slika 2. Peroneus ortoza

Lečenje – Hirurški pristup

Indikacije za operaciju:

Nedostatak poboljšanja nakon nekoliko meseci konzervativnog lečenja (obično 3-6 meseci).

Identifikovan jasan uzrok kompresije koji se može hirurški ukloniti (npr. tumor, ganglion, fibrozne trake).

Akutna povreda sa prekidom živca (ređe kod kompresivne pareze).

Postoperativni oporavak: Fizikalna terapija je ključna.

Prognoza je uglavnom dobra uz odgovarajući tretman i rehabilitaciju.