Mnogi pacijenti u starijoj dobi povremeno osete iznenadan izrazito snažan bol u leđima, i s pravom mogu da posumnjaju da je bol u vezi ili izazvan prelomom kičmenog pršljena.

Ako je pacijent stariji od 60 godina, u menopauzi, ima verifikovanu osteoporozu ili ranije osteoporotične prelome, i ako je pojava bola u kičmi i leđima iznenadna nakon pada ili pokreta uvrtanja, postoji velika mogućnost osteoporotičnog preloma kičmenog pršljena. Ali ako je u pitanju običan pacijent obično se radi o istegnuću mišića koji prate kičmeni stub.

Kompresivni prelomi kičmenih pršljenova su jedna od najčešćih komplikacija osteoporoze. Prelomi su u vidu mikropukotina koje vremenom postaju sve veće i izraženije, stvarajući hroničan bol koji se pojačava. Dve trećine osoba sa prelomima kičmenih pršljenova ni ne zna da ih imaju. Bolovi, smanjena pokretljivost i počeci deformiteta pogrešno se smatraju upalom mišića ili normalnim delom starenja, pa sve to otežava dijagnozu.

Zbog čega nastaje bol u kičmenom stubu?

Pod uticajem težine, bezazlenih padova pa čak i minimalnih pokreta kao što su kijanje i smejanje, na kičmenim pršljenovima nastaju mikropukotine. Vremenom, ovih pukotina je sve više, tako da pršljen ne može da izdrži teret kičmenog stuba koji nosi, i on puca, tačnije, biva smrvljen odozgo na dole. Tada se može javiti iznenadan, jak bol koji vremenom prelazi u hroničan.

Ovako oštećeni pršljenovi vremenom dovode to toga da se kičma deformiše pod sopstvenom težinom. Međutim, čak i kada osoba nema bolove i druge simptome, gubitak na visini od nekoliko centrimetara godišnje može biti siguran znak da je došlo do kompresivnih preloma.

Važno je napomenuti da ukoliko se ne reaguje na vreme, kompresivni prelomi pršljenova mogu da uznapreduju, stvarajući probleme sa disanjem pa čak i neurološke simptome kao što su trnjenje, žmarci, oslabljena motorna i senzorna funkcija.

Ukoliko vam je dijagnostikovan prelom kičmenog pršljena nije uvek neophodno preduzimati dodatne preglede ili neodložno invazivno hirurško lečenje. Zapravo većina osteoporotičnih preloma kičmenih pršljenova, ako su jednodstavni zarastaju bez problema.

Opcije lečenja idu od mirovanja uz analgetike (lekove protiv bolova) ponekad u kombinaciji sa lekovima koji relaksiraju mišiće koji prate kičmu i propisivanja odgovarajućih ortoza – MIDERA ZA KIČMU.

Pored midera i ostalih mera za prevenciju i lečenje osteoporoze važnu ulogu može da ima i fiziklana terapija.Treba pomenuti da deformiteti kičme zbog kompresivnih preloma ukoliko se ne leče mogu da budu progresivni i da uzrokuju pored smanjenja visine, probleme prilikom stajanja, hodanja.

Izbor midera zavisi gde je nastao prelom, pa se na osnovu toga određuje TLSO ili LSO stabilizacioni mider koji ima veoma važnu ulogu za zarastanje preloma. Važno je da je mider zadovoljavajućeg kvaliteta, da obezbedi potrebnu stabilizaciju ali i da bude prijatan za nošenje od takvih materijala da se ne stvaraju nikakve komplikacije. Kod pacijenata sa osteoporozom je nošenje midera sastavni deo života pa je važno da kvalitet isprati takvu ulogu.