Uganuća skočnog zgloba su među najčešćim povredama skočnog zgloba nastalih tokom bavljenja sportom ili pri hodu usled okliznuća i pada na neravnoj tvrdoj podlozi. Gležanj ili skočni zglob funkcioniše kao kompleks taklokruralnog, subtalarnog i donjeg tibiofibularnog zgloba. Mehaničku i funkcionalnu stabilnost skočnog zgloba zavisi od stepena očuvanosti integriteta ligamentarnog aparata ovog kompleksa, od kojih je naiznačajniji lateralni ligamentarni kompleks (slika 1 i 2).

Slika 1. Bočni (lateralni) ligamenti skočnog zgloba: (1) prednji talofibularni ligament, (2) kalkaneofibularni ligament, (3) zadnji talofibularni ligament, (4) cervikalni ligament i (5) bočni (lateralni) talokalkanealni ligament. Slika 2. Unutrašnji (intrinzički) subtalarni ligamenti: (1) međukožni ligament, (2) cervikalni ligament i (3) duboka vlakna ekstenzorskog retinakuluma.

Bočno (lateralno) uganuće skočnog zgloba najčešće se javljaju zbog prekomerne supinacije zadnjeg stopala oko spolja rotirane potkolenice ubrzo nakon početnog kontakta zadnjeg dela stopala tokom hoda ili doskoka. Prekomerna inverzija i unutrašnja rotacija zadnjeg stopala, u kombinaciji sa spoljnom rotacijom potkolenica, rezultira naprezanjem bočnih ligamenata skočnog zgloba. Ako naprezanje bilo kog od ligamenata pređe zateznu čvrstoću tkiva, dolazi do oštećenja ligamenta (slika 3).

Slika 3. Subtalarna os rotacije omogućava triplanarne pokrete pronacije i supinacije. Ova slika ilustruje ove pokrete u otvorenom kinetičkom lancu.

Procenjeno je da se dnevno u Sjedinjenim Državama javlja više od 23 000 uganuća zgloba, što je jednako jednom uganuću na 10 000 ljudi dnevno. Najčešća predispozicija za bočno uganuće skočnog zgloba je istorija najmanje jednog prethodnog uganuća zgloba. U sportovima kao što je košarka, prijavljeno je da stopa recidiva premašuje 70%. Ponavljanje uganuća takođe je povezano sa povećanim rizikom od artroze i zglobne degeneracije hrskavice skočnog zgloba.

Znaci i simptomi uganuća zgloba variraju u zavisnosti od težine povrede. Najčešće je prisutan bol, posebno pri oslanjanju na izvrnuto stopalo, zatim bolna osetljivost kada dodirnete mesto istegnuća zgloba, otok skočnog zgloba sa  modricama (krvni podliv) i ograničenim opsegom pokreta uz nestabilnost u skočnom zglobu (slika 4). Ako je povreda ozbiljna, lekar može preporučiti jedno ili više sledećih snimaka kako bi se isključila prelom kosti u skočnom zglobu ili detaljnije procenio stepen oštećenja ligamenata:

Rentgenski snimak skočnog zgloba. Tokom rendgenskog snimka, mala količina zračenja prolazi kroz vaše telo da bi stvorila slike kostiju zgloba. Ovaj test je dobar za isključivanje preloma kostiju.

Snimanje magnetnom rezonancom (MRI). MRI koriste radio talase i jako magnetno polje za stvaranje detaljnih slika poprečnog preseka ili 3-D mekih unutrašnjih struktura skočnog zgloba, uključujući ligamente.

CT skeniranje. CT skeniranje može otkriti više detalja o kostima zgloba, u slučaju da rentgenski snimak pokazuje prelom kostiju. CT skeniranje uzima rendgenske zrake iz različitih uglova i kombinuje ih da bi se napravili poprečni preseci ili trodimenzionalne slike.

Ultrazvuk. Ultrazvuk koristi zvučne talase za stvaranje slika u stvarnom vremenu. Ove slike mogu pomoći vašem lekaru da proceni stanje ligamenta ili tetive kada je stopalo u različitim položajima.

Slika 4. Otok i modrica nakon akutnog uganuća skočnog zgloba.

Lečenje uganutog zgloba zavisi od težine vaše povrede. Ciljevi lečenja su smanjenje bolova i otoka, pospešivanje zarastanja ligamenata i obnavljanje funkcije skočnog zgloba. Za teške povrede možete biti upućeni kod specijaliste za mišićno-skeletne povrede, poput ortopedskog hirurga ili lekara specijalizovanog za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.

Za samostalnu negu uganuća skočnog zgloba koristite sledeći pristup tokom prva dva ili tri dana:

Mirovanje. Izbegavajte aktivnosti koje uzrokuju bol, otok ili nelagodnost.

Lokalno hlađenje (led). Koristite ledeni paket ili kupku sa ledenom blatom odmah 15 do 20 minuta i ponavljajte svaka dva do tri sata dok ste budni. Ako imate vaskularnu bolest, dijabetes ili smanjen osećaj, razgovarajte sa svojim lekarom pre nanošenja leda.

Kompresija. Da biste zaustavili otok, stisnite zglob elastičnim zavojem aktivnim steznikom dok otok ne prestane. Ne ometajte cirkulaciju prekomernim umotavanjem.

Elevacija. Da biste smanjili otok, podignite zglob iznad nivoa srca, posebno noću. Gravitacija pomaže u smanjenju otoka ispuštanjem viška tečnosti.

Lekovi. U većini slučajeva, lekovi protiv bolova bez recepta – kao što su ibuprofen (Brufen, BlokMaks forte i drugi) ili naproksen natrijum (Naproksen, Nalgesin i drugi) ili acetaminofen (Tilenol, Febricet i drugi) – su dovoljni za rešavanje bolova uganućenog zgloba.

Budući da hodanje sa uganutim zglobom može biti bolno, možda ćete trebati koristiti štake dok bol ne popusti.

U zavisnosti od težine uganuća, lekar vam može preporučiti aktivni steznik, ili odgovarajuću ortozu za  bočnu stabilizaciju skočnog zgloba.

U slučaju jakog uganuća, gips ili čizma za hod mogu biti neophodni za imobilizaciju skočnog zgloba dok tetive zarastu.

Jednom kada otok i bol budu smanjeni da omoguće bezbolno kretanje, lekar će vas zamoliti da započnete seriju vežbi kako biste vratili opseg pokreta, snagu, fleksibilnost i stabilnost gležnja. Lekar ili fizioterapeut će vam objasniti odgovarajuću metodu i napredovanje vežbi.

U retkim slučajevima potrebna je operacija kada povreda ne zaraste ili gležanj ostaje nestabilan nakon dugog perioda fizikalne terapije i rehabilitacionih vežbi.

Neadekvatno pravovremeno lečenje akutnog uganuća skočnog zgloba može dovesti do hronične lateralne nestabilnosti skočnog zgloba, koja se manifestuje pojavom ponavljajućih napada lateralne nestabilnosti zgloba i pri manjim opterećenjima zgloba pri normalnom hodu.

U cilju prevencije nastanka akutnog uganuća skočnog zgloba ili uganuća koji se ponavlja kao posledica hronične mehaničke i funkcionalne nestabilnosti skočnog zgloba, pridržavajte se sledećih saveta:

– Dobro se zagrejte se pre vežbanja ili bavljenja sportom.

– Budite pažljivi kada hodate, trčite ili radite na neravnoj površini.

– Koristite aktivne steznike ili stabilizacione ortoze na slabom ili prethodno povređenom zglobu.

– Nosite cipele koje dobro pristaju i stvorene su za vaše aktivnosti. Minimizirajte nošenje cipela sa visokom potpeticom.

Ne bavite se sportom i ne učestvujte u aktivnostima za koje niste uslovljeni.

Održavajte dobru mišićnu snagu i fleksibilnost.

Vežbajte trening stabilnosti, uključujući vežbe za ravnotežu.