Definicija bola i tipovi bola su poznati od davnina. Pristup tretiranja bolnih stanja kod ljudi se menjao kroz vekove zavisno od civilizacijskog i kulturnog razvoja nekog društva.

Do danas je merenje i lečenje bola veliki problem i rešava se raznim metodama u savremenoj medicini. Samo merenje intenziteta bola i tumačenje je i dalje individualno i zavisi od procene samog čoveka-pacijenta.

Bol je i dalje telesni i emocionalni doživljaj koji itekako utiče na život pacijenta, njegove svakodnevne aktivnosti, fizičko i psihičko stanje. Receptori za bol- noci receptori nalaze se u koži, periostu, zidovima arterija, pleuri, peritoneumu, membrani zglobova i moždanim opnama i registuju akutnu, iznenada izazvanu bol, pa se može reći da takva bol ima i zaštitnu ulogu, odbrambenu ulogu i ukazuje da se nešto dešava i da moramo da pristupimo raznim dijagnostičkim metodama.

Akutnu bol izazivaju fizički faktori kao što su mehanički, termički, hemijski, itd.

Hronična bol koja vremenski traje duže i u obliku raznih senzacija pečenja, potmulog bola, trnjenja, sporo se odvija a vremenski može da aktivira i veći broj receptora što dovodi do hiperalgezije i ukazuje da se dešava u organizmu nešto ozbiljno. Često se javlja kao visceralna bol a opet nekada se intenzitet bola smanjuje vremenom spontano i potpuno izgubi, utihne.

Hroničnu bol najčešće izazivaju hemijski faktori tj supstance u medicini poznate kao bradikinini, serotonin, histamin, kalijum, acetil holin itd.

Bitno je naglasiti da receptori za bol nisu adaptibilni kao na primer receptori za miris.

Putevi prenošenja bola, preko vlakana brzog bola, sinapse, vlakana za sporu bol, sistem supresije bola, kao i projektovana visceralna bol uvek upućuju na to da sam osećaj bola nije jednostavna senzacija, već da je to deo ozbiljnog toka događaja i funkcija u organizmu čoveka. Samim tim dijagnoza i procena bola tj intenzitet bola su od velikog značaja za pravilni pristup i lečenje pacijenta.

Kod kliničke procene bola treba uvek uzeti detalju anamnezu, fizički pregled, neurološki pregled, proceniti funkcionalno oštećenje i obaviti psihološku i socijalnu procenu pacijenta. Uz vizualizaciju neophodno je obaviti laboratorijska ispitivanja.

Verbalna skala za procenu bola je šematski prikaz kao na primer:

• Bez bola
• Blagi bol
• Umereno jaka bol
• Jaka bol

Numerička skala od 1 do 10:

1. Bez bola
10. Najjači mogući bol

Numerička skala se daje pacijentu da sam oceni veličinu bola koju oseća a značajna je i redi praćenja delovanja terapije kod kontrolnih pregleda.

Postoji i šematska, slikovana Bong Bekerova skala  za decu.

Lekar na osnovu pregleda pacijenta i njegovih navoda po skalama odlučuje da primeni određenu medikamentoznu terapiju, ne bi li na taj način olakšao ili oslobodio pacijenta od bola. Primena lekova moze da bude i putem blokada- lokalna aplikacija u određenu regiju (najačešće zglob). Veliki doprinos daju anesteziolozi.

Značaj u tretmanu bola daju i lekari fizikalne medinici i rehabilitacije primenom tj ordiniranjem fizikalnih agenasa i procedura. Fizikalne procedure se već godinama koriste u lečenju različitih bolnih stanja. Tu svoje mesto ima primena struja kao što su dijadinamske sturje, interferentne struje, tens, elektroforeza lekova, zatim primena ultra zvučne terapie, svetlosna terapija ( infta ruz i uv zračenje), vakusak terapija, primena HBO komora, a zadnjih decenija posebno mesto u terapiji bola ima lasero terapija i magneto terapija.

Sa razvojem banjskih- klimatoloških centara, primena toplih-termalnih voda, peloida, kao i klimatoloških faktora-vazduha i sunčeve svetlosti blagotvorno deluju na organizam čoveka kako odraslih tako i dece i pomažu u smanjenju i otklanjaju bola kod raznih oboljenja.

Akutna bol ako nije izazvana oboljenjem ili povredom koja mora hiruški-ortopedski da se rešava obično traje do sedam dana. Subakutna bol najčešće traje od 7 dana do šest meseci, a nadalje je hronična bol i za takvu bol često je potrebna i psiho terapija.

Bolesti i stanja kao trigeminalni bol, migrene, cervikalni ili lumbalni bol itd se tretiraju pored medikamenata i fizikalno rehabilitacionim metodama i kineziterapijskim procedurama.

Specijalisti fizikalne medicini i rehabilitacije, neuriolozi, hirurzi i ortopedi kod stanja kao što su neke amputacije, operacije intervertebralnih diskusa, distenzija i distorzija zglobova i tetiva, kod preloma dopunjuju svoj rad raznim protetičkim i ortotičkim pomagalima. Tako primenjene proteze i ortoze sprečavaju nastanak patoloških pokreta, održavaju fiziološke funkcije zgloba, smanjuju zapaljenske procese, ubrzavaju ozdravljenje tetiva, mišića kao i zglobova u celini. Na taj način se pomaže pacijentu da smanji ili se potpuno oslobodi bola da se vrati svakodnevnim životnim aktivnostima a najveće uspeh je kada se vrati u svoju radnu sredinu.

Upotreba ortoza i bandaža u cilju poboljšanja performansi i smanjenja bola u svakodnevnim aktivnostima.