Spondylolisthezis i ortoze
Problem spondilolisteze se javlja kod pacijenata različitog uzrasta. Nekada se otkrije pri pregledu X zracima – radiografija kičmenog stuba koja je potrebna radi pretraga i dijagnostifikovanja pacijenata zbog tegoba u smislu bola i ograničene pokretljivosti i bude primećena a da pacijent i ne zna da ima takav nalaz skliznuća pršljenskih tela kičmenog stuba.
Ako je na primer, došlo do kompresije nerava, nekada se od strane lekara traži i nalaz miografije ili kontrolni CT nalaz, radi odluke o načinu lečenja.
Lečenje se sprovodi od strane neurologa, ortopeda i specijaliste fizikalne medicine rehabilitacije. Najtezi slučajevi se leče operativnim metodama- hirurški. Pre toga se primenjuje medikamentozno lečenje u smislu primene Ibu Brufena ili COIX-2 inhibitora i slično, zatim fizikalne metode koje uključuju toplotu u smislu relaksacije mišića, leda kod povreda i akutnih stanja, elektro i lasero terapije, kineziterapijskih procedura, a negde se primenjuju i kiropraktičke manipulacije, kao i epiduralna – steroidna injekcija radi smanjivanja upalnog procesa.
U slučajevima gde su primenjene operativne metode u svrhu stabilizacije spondilolisteze neophodno je aplikovati čvrste ortoze – mider. Time se stabilizuje kičmeni stub i mišići i dobija se njihova potpora u fazi oporavka. Dužinu nošenja takve ortoze ordinira lekar. U slučajevima kada dodje do intra-artikularnog preloma, mider tj ortoza je obavezna radi zastite spinalnog kanala i smanjenja bola, kao i zastita i kompresija abdomena.Lečenje spondilolisteza koje nisu imale hirušku intervenciju se sastoji takođe u nošenju odgovarajućih midera čime se štiti torakalni, abdominalni i LS region i smanjuje bol a olakšava kretanje.
Ortoze TLS i LS kod spondilolisteza su dinamičke i izdaju se na osnovu stručnog mišljenja lekara, prave dijagnoze, stanja i uzrasta pacijenta, stepena skolioze- obično od 25% i više skliznuća i izdaje se kao medicinsko-tehničko pomagalo na osnovu pravilnika obaveznog zdravstvenog osiguranja (RFZO RS).
Prilikom zbrinjavanja funkcionalnim ortozama u prvom planu je ponovno uspostavljanje i održavanje mobilnosti organa za kretanje. One su bitna odrednica terapijskih mera – osiguravaju održavanje funkcije organa za kretanje i njihovu mobilizaciju i deluju korektivno čime je moguće optimalno medicinsko zbrinjavanje kičmenog stuba.
U cilju uspostavljanja maksimalne udobnosti nošenja savremeni pristup u izradi ortoza podrazumeva izradu funkcionalnih ortoza od savremenih materijala vrhunskih svojstava kao što su npr. Karbonska vlakna koja se odlikuju visokom čvrstoćom, malom masom – lagana, takođe dozvoljavaju termičku obradu- mogućnost individualnog prilagođavanja i podnose velika opterećenja.
Kao što je već navedeno moguća je njihova neposredna posttraumatska, postoperativna ili konzervativna primena pri obnovi, očuvanju i zaštiti funkcionalnosti zahvaćenih zglobova.