Proširene vene na nogama jedan su od najčešćih medicinskih problema odrasle,naročito ženske populacije.Smatra se da gotovo 40% ženske populacije,u dobu iznad 30 godina,ima u većoj ili manjoj meri izraženo proširenje vena na nogama.Prvi sačuvani opisi varikoznih vena datiraju iz antičke Grčke.Od tada do danas,razvoj medicine doveo je do saznanja o razlozima nastanka proširenih vena I  mogućnostima njihovog lečenja.

Sklerozacija vena

Sklerozacija vena predstavlja postupak kojim se određenim hemijskim sredstvima iniciranim u venu oštećuje zid vene s intencijom da se inicira proces koji će dovesti do okulzije tretirane vene.U tu svrhu koristi se tečni sklerozans ili sklerozantna pena.

Prednost pene  nad  tečnim sklerozansom je u tome da se sa manjom količinom sklerozansa (ali većim volumenom)bolje ispuni vena,tj.pena “izgura” krv iz vene I postiže se bolji I dugotrajniji kontakt sklerozansa I zida vene.Posebno važna osobina  pene proizilazi iz prisustva mehurića vazduha u peni,koji predstavljaju kontrastno sredstvo za ultrazvuk.Zbog toga se uz pomoć ultrazvuka može detektovati prolazak pene kroz venu I pratiti njeno širenje.Time postupak dobija na sigurnosti jer se u najvećoj meri može izbeći prelazak pene u duboke vene I oštećenje dubokog venskog sastava i  plućne cirkulacije.Nakon što se sklerozantnim sredstvom ošteti zid vene,sledeći procesi u veni mogu ići u dva smera.Idealno,odmah nakon  oštećenja zida vene dolazi do slepljivanja venskog zida, a upalni process dovodi do fibrozne pregradnje I definitivnog zatvaranja vene.Međutim,u određenom broju slučajeva,nakon sklerozacije dolazi do više ili manje izraženog tromboflebitisa koji se manifestuje kao induracija,crvenilo,toplina I bol u području tretiranih vena.Nakon ovog drugog slučaja,mogući ishod može biti potpuno ili delimično zatvaranje vene,ali,vena se može u potpunosti rekanalizirati.Po potrebi zahvat je moguće ponoviti.

Nakon tretmana potrebno je nositi elastični zavoj,odnosno elastičnu čarapu.

Koja vrsta sklerozacije I kakva kompresivna terapija?

Ne postoje dovoljno jaki naučnidokazi koji bi nedvosmisleno ukazivali na to kakva vrsta komresije(elastični zavoj ili elastična čarapa) i koliko dugo bi se trebala koristiti nakon sklerozacije vena.

Većinom se razlikuje primena kompresivne terapije nakon sklerozacije retikularnih vena i teleangiektazija s jedne i sklerozacije većih vena s druge strane.

Retikularne i teleangiektazije(„kapilare“)

Dok neki lekari uopšte ne koriste kompresivnu terapiju nakon sklerozacije retikularnih vena i teleangiektazija,drugi smatraju da bi trebalo koristiti jednake principe kao i kod sklerozacije većih vena.U praksi se primenjuju elastične čarape stepena kompresije 1 Ili 2,odnosno elastični zavoj.

Pokazalo se da već tri dana primene kompresivne terapije nakon sklerozacije retikularnih vena i taleangiektazija daju znatno bolje rezultate nego kada se kompresivna terapija ne primenjuje,a da se još nešto bolji rezultati mogu očekivati ako se kompresivna terapija primenjuje tri nedelje.

Venski varikoziteti

Pokazalo se da adekvatna primena kompresivne terapije nakon sklerozacije vena penom poboljšava rezultate lečenja. Nakon sklerozacije vena (danas se uglavnom podrazumeva sklerozacija penom) može se primenjivati kompresivna terapija u obliku elastičnih nogavica stepena kompresije 2 koja je po meri pacijenta.Kompresivna terapijska nogavica navlači se odmah nakon zahvata i nosi se od 5 do 7 dana.Sedam dana nakon zahvata pacijent dolazi na kontrolni pregled.Pacijentu se preporučuje nošenje medicinske nogavice,a doktor individulano savetuje pacijenta o stepenu kompresije nogavice.