Nakon moždanog udara razvija se različit stepen hemipareze ili hemiplegiju, poremećaj ravnoteže te ovakvi pacijenti moraju započeti što ranije sa kinezioterapijom.

Fizioterapeut mora biti obucen za rad s navedenim bolesnicima. Rehabilitacija se nastavlja dok god ima napretka u funkciji bez obzira na to kreće li se bolesnik samostalno ili mu je potrebna pomoć pri kretanju druge osobe ili pomagala.

Vrlo je važno pravilno nameštanje bolesnika,kao i održavanje funkcijskog opsega pokreta zglobova nameštanjem i fiksiranjem. U ranoj fazi lečenja i rehabilitacije bolesnici s moždanim udarom često imaju hemiplegiju i mišići su mlitavi, a navedeno stanje može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana i ekstremiteti i zglobovi su tada skloni razvoju kontraktura, posebno u slučaju lošeg nameštanja bolesnika u krevetu ili invalidskim kolicima. Zbog lošeg nameštanja i nedostatka percepcije kod tih bolesnika može doći do oštećenja perifernih živaca. Ako bolesnici u toj fazi sede bez optimalnog oslonca za ruke ili ako stoje s mlitavom rukom, težina ruke može istegnuti zglobnu čauru ramena, što dovodi do subluksacije i bolova u ramenu. U toj fazi rehabilitacije potrebno je pravilno nameštanje u krevetu, pravilno nameštanje i potpora ruke u sedećem položaju. Korišćenje ruke bi trebalo izbegavati prilikom izvođenja transfera krevet-kolica i obrnuto

Koristi se veliki broj rehabilitacijskih protokola i postupaka:

Vežbe obima pokreta. Svi zglobovi na plegičnim ekstremitetima trebaju biti pasivno razgibavani ako nema strukturnih promena u punom rasponu obima pokreta bar jednom dnevno s ciljem prevencije kontraktura

Vežbe snage Povećati ponavljanje opterećenjem telesne težine (gravitacijske vežbe, antigravitaciske vežbe, sedni-ustani vežbe), progresivni trening s otporom, vežbe izdržljivosti (sobni bicikl)

Vežbe po Bobath konceptu, proprioceptivna neuromišićna facilitacija (PNF) Već nakon nekoliko sati ili dana nakon moždanog udara tonus mišića počinje da raste progresivno i u toj se fazi oporavka primenjuju različiti kineziterapijski postupci. Jedan od najproširenijih je Bobath koncept. Navedeni koncept se intenzivnije počeo širiti 80-ih godina prošlog veka, a naglašava vežbe koje teže normalizovanju tonusa mišića i prevenciji jačeg spazma.

PNF koncept

Aerobni (fitness) trening Podsticati bolesnike da nastave s fizičkom aktivnošu nakon moždanog udara (kardiorespiratorni trening, vežbe s otporom)

 Multisenzorna stimulacija  Često se naglašava senzorni feedback u olakšavanju mišićne aktivnosti, kao npr. intenzivniji dodir (pritisak) i pokreti po koži, iznenadno istezanje (specifična mobilizacija) mišića, vibromasaža mišića i tetiva. Navedeno se kao pojedinačne ili kombinovane tehnike koristi u terapiji.

Neurorazvojne tehnike imaju za cilj da inhibiraju spazam i sinergije, koristeći se inhibitornim držanjima (posturama) i pokretima i olakšavajući normalne automatske pokrete koji se uključuju u voljni pokret. Do sada nije sprovedeno kliničko istraživanje kojim bi se dokazalo da primena bilo koje navedene metode daje bolje rezultate i konačni ishod od konvencionalne kineziterapije

Ogledalo terapija, za ruku i/ili nogu (mirror therapy)  To je vrsta dinamičkog vizuelnog bio-feedback treninga, kojim se stvara vidna iluzija normalne funkcije u stvarnosti paretičnog ekstremiteta. Ogledalo terapijom stimulišemo vidne puteve koji su u prezentaciji delova tela u korteksu dominantniji od proprioceptivnih i taktilnih puteva.

Pokret ruke (ili noge) koji bolesnik vidi u ogledalu uzrokuje dodatnu aktivnost neurona u motornom korteksu oštećenog dela mozga, što može rezultovati kortikalnom reorganizacijom i poboljšanjem funkcije. Danas još nije standardizovano koliko dugo bi se ogledalo terapija trebala izvoditi. Najčešće se izvodi po završetku akutnog bolničkog lečenja (1-4 meseca nakon moždanog udara), u trajanju od 4-8 nedelja, 5 dana u nedelji, a dnevno trajanje ogledalo terapije je 30 minuta.

Intenzitet rehabilitacije modifikuje se prema mogućnosti bolesnika da participira i gde se pretpostavlja da će se postići napredak:

– najmanje 45 minuta i više dnevno / 5 radnih dana u nedelji

– ako bolesnik ne može da participira 45 minuta dnevno, takođe se sprovodi rehabilitacija sa aktivnom participacijom koliko bolesnik može i ako je vidljiv stalni napredak funkcijskog statusa.

Lekar fizijatar vodi rehabilitacijski tim, pomaže u razvoju i istraživanju rehabilitacijskih protokola i postupaka, kao i u proceni očekivanog ishoda rehabilitacijskih postupaka uz redovnu proveru rezultata.

Takođe, treba informisati bolesnika, porodicu o planu rehabilitacije, te ih aktivno uključiti u sam proces.