N.ischiadicus najveći je živac ljudskog tela koji nastaje iz korenova (L4, L5, S1, S2, S3)   lumbosakralnog  dela kičmene moždine i sastavljen je od motornih i senzornih neurona koji učestvuju u inervaciji delova tela od lumbosakralne  oblasti pa sve do završnih delova donjih ekstremiteta. Račva se u dve glavne grane. n. tibialis i n.peroneus communis.

N. peroneus communis je manja terminalna grana u sastavu n. Ischiadicus-a i sadrži vlakna poreklom od L4-S2 nervnih korenova. Ovaj nerv je lokalizovan u potkolenici i izlazi iz gornjeg ugla poplitealne jame, nastavlja ka lateralnom delu kolena, zatim se uvija oko glave fibule i deli na dve terminalne grane nerava: n. peroneus superficialis i n. peroneus  profundus.

Lezija n. peroneusa procentualno spada u najčešće ispade perifernih nerava. Prvenstveno treba razgraničiti i dijagnostikovati u kom nivou je došlo do lezije. Lezije mogu biti uzrokovane:

1. Pritiskom samih korenova nerava koji izlaze iz kičmene moždine od nivoa L4 do S2, prouzrokovanih diskus hernijom, spondilolistezom, faset sindromom, osteofitima, priraslicama,…
2. Postoperativno, najčešće nakon operacije kuka i karlice dolazi do oštećenja onog dela n. ischiadicus-a čija su vlakna poreklo n. peroneus communis-a.
3. U nivou kolena, i to na predilekcionom mestu lokalizovanom na glavi fibule. Tu se nerv obavija oko iste I deli na svoje dve grane, takođe se nalazi najbliže površini tako da je na tom mestu najpodložniji povredi.
4. Kompresivna lezija uzrokovana entezom, tendinitisom, tenosinovitisom, ili stvaranjem kalcifikata usled hroničnih upala.

U kliničkoj slici se javlja trnjenje u spoljašnjem delu potkolenice,  kao i slabost ili nemogućnost izvođenja pokreta dorzalne fleksije stopala.

Oštećenje peronealnog živca uzrokuje viseće stopalo i  može dovesti do karakterističnog „petlovog hoda“. Takva osoba sa parezom peronealnog  živca pri hodu visoko odiže stopala od podloge uz fleksiju u kolenom i zglobu kuka uz onemogućeno stajanje na petama.

Lečenje pareze n.peroneusa: je konzervativno, i sa njim treba krenuti što ranije zbog što bolje reinervacije živca. Zahteva angažovanje rehabilitacionog tima (fizijatar, fizioterapeut, radni terapeut, ortotičar, medicinska sestra, socijalni radniki psiholog)a od velikog značaja je motivacija i edukacija bolesnika.

Dijagnoza: postavlja se na osnovu kliničke slike i pregleda lekara fizijatra, neurologa, neurohirurga, ortopeda). Od dopunskih dijagnostičkih metoda koriste  se elektrodijagnostika i elektromioneurografija (EMNG). EMNG se u toku praćenja radi u periodu od 2-3 nedelje od početka simptoma potom na treći mesec praćenje.

Prognoza zavisi od oštećenja nerva, početka rehabilitacionog tretmana i operativnog lečenja ako je potrebno. Povrede koje nisu dovele do gubitka nerva imaju dobru prognozu. Potpuni presek nerva se rešava plastičnom operacijom i traži i dugotrajnu fizikalnu terapiju.

Lečenje se sprovodi fizikalnom terapijom uz dodatak medikamentozne terapije (analgetici, antinflamatorni lekovi, vitamini B kompleksa)

Fizikalna terapija podrazumeva primenu fizikalnih agenasa koju propisuje fizijatar na osnovu pregleda i manuelnog mišićnog testa – a sprovodi je fizioterapeut. Fizikalni agensi koji se primenjuju: Elektroforeza lekova– analgetika, anestetika, vitamina, kortikosteroida, TENS –radi smanjenja bola, laseroterapija duž tačaka prostiranja nerva ima za cilj da smanji edeme, poboljša metabolizam i ubrza reinervaciju, elektrostimulacija, toplotne procedure, primena magneta , IFS, kineziterapija i hidroterapija čiji zadatak je da se spreči pojava kontraktura i aktiviraju mišići  i pomogne ozdravljenje nerva.

Pasivne vežbe izvodi terapeut na povređenom ekstremitetu, istovremeno se rade vežbe za zdrav ekstremitet. Kada ocena  na MMT(manuelni mišićni test) bude 2 i više kreće se postepeno sa aktivno potpomognutim i aktivnim vežbama. Kod oštećenje peroneusa se koristi peronealna ortoza kao pomoćno sredstvo pri hodu do oporavka nerva, ako do istog ne dođe onda je ona sredstvo koje pomaže pri hodu. Ovo je aktivan način borbe protiv kontrakture. Ako je ekstremitet jako povređen stavljaju se longete i šine, da bi se sačuvala dužina mišića, sprečava se njihovo skraćivanje, zglob se postavlja u funkcionalni položaj.

 Boxia AFO ortoza   Peronealna ortoza