U grupi vitamina D spadaju ergokalciferol ili vitamin D2, biljni oblik vitamina D koji nije prisutan kod ljudi i životinja, i holekalciferol, poznatiji kao vitamin D3 koji je prisutan u ljudskom organizmu.

Vitamin D3 nije sam po sebi aktivna supstanca, već se mora nizom reakcija u jetri i bubrezima pretvoriti u krajnje aktivno jedinjenje 1,25 dihidroksiholekalciferol. Postoje dva načina unosa vitamina D3, preko digestivnog trakta i preko kože.

Hranom se unosi holekalciferol koji je prisutan u jajima, jetri i masnim ribama. Za njegovu apsorpciju je potrebno prisustvo žučnih kiselina i pankreasnog soka.

Osnovna uloga vitamina D3 je u metabolizmu kalcijuma i fosfora. On takodje smanjuje fiziološku aktivnost parathormona (PTH). Učestvuje u izgradnji i formiranju kostiju tako što deluje na osteoblaste, preko vitamin D receptora (VDR). Povećava sintezu osteokalcina, alkalne fosfataze i kolagena tipa I. Takođe svojim hormonskim dejstvom pojačava sintezu kalbindina, kalcijum vezujućeg proteina, u digestivnom traktu i bubrezima. Regulacijom metabolizma kalcijuma u mišićnim ćelijama, vitamin D3 deluje na mišićno tkivo što je značajno za proces kontrakcije i relaksacije mišićnih vlakana. Pored endokrinih, vitamin D3 ima i brojne parakrine funkcije koje su vezane za normalno funkcionisanje drugih sistema.

Nedostatak vitamina D3 se označava kao vitamin D3 hipovitaminoza i određuje se merenjem nivoa 25(OH)D u serumu.

Najčešći faktori koji dovode do hipovitaminoze su poremećaj ishrane, stil života (izlaganje suncu manje od 15 min dnevno), smanjen kapacitet za proizvodnju vitamina D3 u koži, starost, poremećaj funkcije bubrega, jetre i digestivnog sistema. Nedostatak vitamina D3 ima razmere epidemije širom sveta, pa i u Srbiji.

Glavne indikacije za terapijsku primenu vitamina D3 su:

1. Osteoporoza, osteopenija
2. Rahitis
3. Prevencija karcinoma (dojke, prostate i debelog creva)
4. Povećanje otpornosti organizma
5. Psorijaza
6. Pomaže osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima

Imajući u obzir osteoporozu kao jedan od najčešćih uzroka fraktura kod pacijenata, potrebno je adekvatnom terapijom ukloniti faktore rizika koji mogu da dovedu do njih. Zato je primena vitamina D3 potrebna kako u preventivne tako i u terapijske svrhe.

Kod pacijenata sa prelomima je vrlo često udružen nedostatak vitamina D3, što se potvrđuje merenjem njegovog nivoa u serumu. Pored toga, ovi pacijenti neretko imaju i udružene bolesti koje iziskuju terapiju glikokortikoidima, kao što su astma, reumatoidni artritis, sistemski lupus eritematozus, zatim pacijenti sa endokrinološkim oboljenjima kao što su pacijenti sa histerektomijom, hipotireozom i oboljenjima paratiroidnih žlezda. Takve pacijente upućujemo na merenje koštane gustine (DXA) koje uglavno pokazuje smanjene vrednosti što ukazuje na osteoporozu ili osteopeniju. Ovim pacijentima pored bazične terapije za osteoporozu preporučuje se upotreba vitamina D3 u dozi od 1000 IU. Međutim i pacijentima koji se jave zbog fraktura a nije im merena koštana gustina daje se ista preporuka jer su i ovi pacijenti neretko u hipovitaminozi D3, ali i zbog značajne uloge vitamina D3 u stvaranju kalusa.

Redovna kontrola laboratorijskih parametara takvih pacijenata, uključujući nivoe kalcijuma, fosfora, PTH , vitamina D3 i alkalne fosfataze u serumu, kao i nivoi kalcijuma i fosfora u 24h urinu. Takođe se savetuje pacijentima ishrana bogata kalcijumom za čiji metabolizam je odgovoran vitamin D3.

Upotreba vitamina D3 u preventivne i terapijske svrhe se kod  pacijenata pokazala kao vrlo efikasna i korisna u postizanju punog terapijskog efekta.

U  kliničkoj praksi koriste se svetski priznati vodiči brojnih udruženja kao što su ESCEO, IOF, EULAR i ENDOCRINE SOCIETY. Tako da prema dosadašnjim  iskustvima, kao i preporukama nekih od navedenih udruženja, radi postizanja optimalne koncentracije 25(OH)D u serumu je potrebna primena od 1000 ili više IU dnevno.

Takođe pored ovog medikamentnog tretmana kod fraktura bilo koje geneze pa i osteoporotičnih , neophodna je vrlo često primena nekog ortotičkog sredstva.

Odabir ortoza zavisi od vrste preloma kao i lokacije , što naravno uz ostale vidove terapija dovodi do bržeg oporavka.

Literatura:

Wacker, M., & Holick, M. F. (2013). Vitamin D – effects on skeletal and extraskeletal health and the need for supplementation. Nutrients, 5(1), 111–148. https://doi.org/10.3390/nu5010111

Avenell, A., Mak, J. C., & O’Connell, D. (2014). Vitamin D and vitamin D analogues for preventing fractures in post-menopausal women and older men. The Cochrane database of systematic reviews, 2014(4), CD000227. https://doi.org/10.1002/14651858.CD000227.pub4

Michael F. Holick, Neil C. Binkley, Heike A. Bischoff-Ferrari, Catherine M. Gordon, David A. Hanley, Robert P. Heaney, M. Hassan Murad, Connie M. Weaver, Evaluation, Treatment, and Prevention of Vitamin D Deficiency: an Endocrine Society Clinical Practice Guideline, The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, Volume 96, Issue 7, 1 July 2011, Pages 1911–1930, https://doi.org/10.1210/jc.2011-0385

Kennel, K. A., Drake, M. T., & Hurley, D. L. (2010). Vitamin D deficiency in adults: when to test and how to treat. Mayo Clinic proceedings, 85(8), 752–758. https://doi.org/10.4065/mcp.2010.0138

DeLuca H. F. (2004). Overview of general physiologic features and functions of vitamin D. The American journal of clinical nutrition, 80(6 Suppl), 1689S–96S. https://doi.org/10.1093/ajcn/80.6.1689S

Andrew Grey, Jenny Lucas, Anne Horne, Greg Gamble, James S. Davidson, Ian R. Reid, Vitamin D Repletion in Patients with Primary Hyperparathyroidism and Coexistent Vitamin D Insufficiency, The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, Volume 90, Issue 4, 1 April 2005, Pages 2122–2126, https://doi.org/10.1210/jc.2004-1772