Pareza je slabost mišićne funkcije  dok je paraliza gubitak mišićne funkcije  jednog ili više mišića.

Mišićna funkcija zavisi od očuvanosti nerva koji inerviše mišićne grupe .

Pareza  i paraliza mogu biti uzrokovane oštećenjem CNS i tada se radi o centralnim paralizama  kao što su   u stanjima moždanog udara , pojedinim bolestima kao što su  cerebralna paraliza Amiotrofična lateralna skleroza(ALS) ,Multipla skleroza(MS)  Parkinsonova bolest ; Charcot Marie-Tooth ali i  kod raznih  trauma CNS-a. Medjutim  pareze  i paralize  mogu biti i perifernog porekla u stanjima kao što su degenerativne promene na kičmenom stubu , Diskus hermije (DH), povrede…

Klinička slika ima svoje specifičnosti u zavisnosti koji tip oštećenja  je u pitanju , centralni ili periferni tip pareze ili paralize.

Kod centralne paralize , pareze , mišići su napeti, zategnuti. Mišićni tonus je povišen a miotatski refleksi (MTR) su življi. Kod periferne paralize , pareze klinička slika je drugačija . Mišići su  mlitavi, sniženog mišićnog tonusa a miotatski refleksi (MTR) su sniženi ili odsutni.

Lezija n.peroneusa  spada u najčesća oštećenja perifernog nerva.

N.Ischiadicus se sastoji iz dva stabla n.peroneusa communisa i n.tibialisa. U natkolenici je smešten sa zadnje strane dok se  u predelu poplitealne jame ova dva nerva odvaju.

N.tibialis nastavlja zadnjom stranom podkolenice i inerviše mišiće koji vrše plantarnu fleksiju stopala (stajanje na prstima).

N peroneus obilazi oko vrata fibule , ulazi u prednju ložu podkolenice i inerviše mišice koji vrše dorzalnu fleksiju stopala (stajanje na peti).

Pareza i paraliza n.peroneusa kao oštećenja mogu nastati zbog različitih uzroka npr.pritiska korenova nerava koji izlaze iz kičmene moždine ,uzrokovane diskus hernijom (DH) , spondilolistezom , faset sindromom…, postoperativno nakon operacije kuka i karlice  oštećenjem n.ischiadicusa , zatim povredama kolena ,na mestu  obilaska nerva oko vrata fibule ili kompresivne lezije uzrokovane tendinitisom ,entezom,tenosinovitisom…

Subjektivno , pacijent se žali na trnjenje ,pečenje koje oseća u spoljašnjem delu potkolenice ,kao i na osećaj da mu  ”pada” stopalo i da otežano hoda.

Karakteristika ovog stanja je nemogućnost stajanja i hoda na peti . Ograničena ili neizvodljiva dorzalna fleksija( DF)  stopala znači da je oslabljen ili nedostaje pokret kojim se stopalo približava potkolenici. Tkz.  ”viseće stopalo” daje kliničku sliku gde pacijent nije u stanju  da podiže stopalo, onda kompenzatorno visoko diže nogu da ne bi pri hodu zapeo o tlo.   S druge strane kada spušta stopalo prvo prsti dodiruju tlo . Sve to podseca na tkz. ”petlov hod,”.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze , kliničke slike i pregleda . U postavljanju dijagnoze ali i lečenju  učestvuje čitav tim lekara :  fizijatri,ortopedi, neurolozi i neurohirurzi. U cilju postavljanja dijagnoze može se uraditi i EMNG pregled. Pravilo je da se ovaj pregled radi dve do tri nedelje od početka simptoma . Praćenje i kontrolni EMNG se preporučuje na tri meseca .

LEČENJE

Medikamenta terapija: Analgetik , Antiinflamatorni lekovi , Vitamini B grupe

FIZIKALNA TERAPIJA koja obuhvata primenu:

• Toplotnih procedura solux lampa ,parafin
• Magnetoterapija
• Elektro terapija , AG , elektroforeza analgetikom, kortiko preparatima , vit.B , Elektrostimulacija , TENS
• Laseroterapija
• Kinezi terapija: je neophodna u terapiji da bi se sprečilo nastajanje kontraktura, jačanje mišića  i to pasivnim  i aktivno potpomognutim vežbama za manuelni mišićni test (MMT) manji od 2, aktivnim vežbama za manuelni mišićni test (MMT)  veci od 2
• Hidroterapija

Hirururško lečenje je indikovano u slučajevima  kada je došlo do potpunog presecanja nerva

U lečenju se može koristiti i PERONEALNA ORTOZA.

Peronealna ortoza se koristi kod pareze i paralize n.peroneusa. To je pomoćno sredstvo  pri hodu koje se koristi do oporavka nerva . Ako tokom lečenja ne dođe do potpunog  oporavka nerva  peronealna ortoza se koristi kao stalna pomoć pri hodu .

Peronealna ortoza predstavlja i  način borbe protiv nastajanja kontraktura , jer olakšava hod i na taj način motiviše osobu da bude u pokretu.

Po pravilniku se definiše kao plastična potkolena ortoza koja omogućava lakše i bezbednije kretanje tako što podupire stopalo njegovom celom dužinom i drži stopalo pod uglom od 90 stepeni u odnosu na potkolenicu .

U novije vreme prisutne su i druge varijante ortoza za oštećenje peroneusa koje mogu olakšati hod.