“Pad stopala” je opšti izraz  za poteškoće pri podizanju prednjeg dela stopala. Manifestuje se tako što osoba “vuče”  jedno stopalo prilikom hoda. “Pad stopala” nije bolest ona je znak neurološkog, mišićnog ili anatomskog problema. Ponekad je stanje privremeno, ali može biti i trajno. U zavisnosti od uzroka može se manifestovati na jednoj ili obe noge.

Pad stopala se karakteriše otežanim podizanjem prednjeg dela stopala, tako da se prednji deo stopala ”vuče‘ pri hodu. Da bi se olakšao hod postoji potreba da se noga pri hodu podigne  u kuku, kao da se osoba penje stepenicama (koračni hod). Ovaj neobičan hod se završava udarom stopala o pod sa svakim korakom. Ponekad, koža gornje regije stopala i prstiju može biti sniženog senzitivnog osećaja.

“Pad stopala” najčešće je izazvan  slabosću ili paralizom mišića koji su uključeni u podizanje prednjeg dela stopala. Uzroci mogu uključivati:

Povrede nerava Najčešći uzrok pada stopala je kompresija nerva u nozi koji kontroliše mišiće koji su uključeni u podizanje stopala (peronealni nerv). Ovaj nerv takođe može biti povređen tokom operacije zamene kuka ili kolena.

Aktivnosti koje vrše kompresiju na taj nerv mogu povećati rizik od oštećenja nerva i “pada stopala” . npr:

• Prekrštanje nogu.
• Dugo klečanje. Zanimanja koja uključuju produženo čučanje ili klečanje – kao što npr polaganje podnih pločica
• Imobilizacija donjih ekstremiteta:  pogotovo oko skočnog zgloba kao i ispod kolena uslovljava pritisak na peronealni nerv što može dovesti do pojave “pada stopala”
• Oštećenje nerava je češće kod ljudi koji imaju dijabetes

Povreda korena živca – „uklješteni živac“ – u kičmenom stubu takođe može uzrokovati pad stopala.

Poremećaji mišića ili nerava. Različiti oblici mišićne distrofije – nasledna bolest koja uzrokuje progresivnu slabost mišića,kao i  polio ili bolest Charcot-Marie-Tooth.

Oboljenja mozga i kičmene moždine. – poput amiotrofne lateralne skleroze (ALS), multiple skleroze ili moždanog udara .

Da bi tretman ovog problema bio uspešan i  lečenje adekvatno potrebno je  postaviti dijagnozu, odnosno odrediti tačan uzrok nastanka. U zavisnosti od uzroka terapija može obuhvatati veliki broj procedura, od hirurške intervencije, kombinacije više fizikalnih procedura (elektrostimulacija n.peroneus-a, trakcija kičme na nivou prolapse diska, elektro, lasero i UZ terapija….) prateća medikamentna terapija kao i nošenje ortoza i korišćenje pomagala kao pomoć pri hodu.

U slučajevima kada postoji pad stopala, da bi se olakšao hod i kretanje potrebno je preporučiti nošenje peroneus aparata kako bi stopalo držali u normalnom položaju.

Peronealni podizač stopala  je izuzetno lagana ortoza od polipropilena sa karbon-fiber pojačanjem,postavlja se u dublju cipelu ili patiku, za potkolenicu se fiksira čičak trakom. Peroneus ortoza se sastoji od tabanskog dela koji se stavlja unutar cipele – daje podršku stopalu i pomaže podizanje stopala od podloge u trenutku prelaska iz faze oslonca u fazu njihanja. Peronealni  podizač sprečava zapinjanje prstiju o podlogu. Omogućava bezbedniji hod i sprečava izvođenje nepravilnih  pokreta tokom hoda (kompenzacije kao posledica narušenog balansa). Ortoza je tanka, fleksibilna u predelu stopala  i lako se individualno prilagođava. Posteriorno, postoji otvor na peti za poboljšani komfor.

Ovakva ortoza može biti, propisana i na teret RFZO pod šifrom 042, od strane lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije ili specijaliste neurologa, kao potkolena plastična ortoza sa posteriornom šinom i tabanskim produžetkom.