Osteoporoza je progresivna, sistemska metabolička bolest kostiju, čije su odlike gubitak koštane mase, oštećenje mikroarhitekture koštanog tkiva, povećanje fragilnosti kostiju, što za posledicu ima povećan rizik od nastajanja fraktura (preloma).

Predstavlja važan socijalni i medicinski problem jer se beleži stalan porast obolelih.

Rano otkrivanje, prevencija i adekvatno lečenje su od velikog značaja kako za pacijente tako i za širu društvenu zajednicu – nivo primarne zdravstvene zaštite ima važnu ulogu.

Smatra se da je prisutna kod svake treće žene i svakog petog muškarca, starijih od 55 godina. Dakle češća je kod žena i strarijih. Približno 10 % celokupne populacije ima osteoporozu. Jedan je od glavnih uzroka invaliditeta i smanjenja kvaliteta života.

Najčešća komplikacija osteoporoze je nastanak preloma i to na malu traumu. Ona „nemo“ napreduje tokom godina, ne daje nikakve simptome a zatim se kao prvi simptom bolesti javi prelom.

Najzastupljeniji su prelomi kičmenih pršljenova i podlaktice a zatim i prelomi kuka. Jedna od pet žena koje su doživele prelom pršljenskog tela, tokom naredne godine će imati novi prelom (domino efekat).

Jedna trećina bolesnika sa prelomom kuka se potpuno oporavi dok jedna petina ne doživi godinu dana nakon preloma.

U kostima se stalno odvija proces izgradnje i razgradnje kosti: remodeliranje. Osteoklasti su ćelije koje resorbuju kost a osteoblasti izgrađuju kost. U toku detinjstva i adolescencije je proces stvaranja nove kosti brži od njene razgradnje. U dvadesetim godinama se dostiže skok koštane mase, odnosno maksimalna gustina i čvrstina. Posle 30. godine resorpcija kosti polako postaje jača od stvaranja kosti. Ovaj proces je posebno izražen u prvih nekoliko godina posle menopauze, održava se u periodu postmenopuze, jer nema zaštitnog dejstva estrogena na kost: 2 do 4% godišnje u periodu od 5 do 10 godina nakon menopauze.

Kod muškaraca se gubitak koštane mase dešava sporije i manje, osteoklastična aktivnost je izraženija posle 60. godine života, kada oslabi efekat testosterona.

Osteoporoza se prema etiologiji deli na primarnu i sekundarnu.

Primarna:

• Idiopatska: kod dece i mladih uz očuvanu funkciju gonada.
• Postmenopauzalna: kod žena kod kojih je smanjeno stvaranje estrogena, praćena je čestim prelomima.
• Senilna: javlja se posle 60. god. kada slabi funkcija osteoblasta, 2 puta je češća kod žena.

Sekundarna (manje od 5%)

• Posledica drugih bolesti: endokrine bolesti (hipertireoza, hiperparatireoidizam, Kušingov sindrom), hronične zapaljenske bolesti (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis), bolesti creva (Kronova bolest, celijakija), bubrega, hematološke bolesti.
• Jatrogena: primena glikokortikoida, heparina, antikonvulziva, metotreksata, citostatika.
• Dugotrajna imobilizacija.

Faktori rizika se mogu svrstati u 2 kategorije:

1. Faktore na koje ne možemo uticati:

Godine starosti: najveći broj preloma (90%) nastaje nakon 50.godine života.

Pol – posebno žene u postmenopauzi.

Pozitivna porodična anamneza, odnosno osteoporoza majke, oca.

Prethodni prelomi –  osobe koje su imale prelom, imaju i povećan rizik od nastanka novih preloma.

Rana menopauza: pre 45.godine života.

Dugotrajna upotreba nekih lekova: glikokortikoidi.

Neka oboljenja: reumatoidni artritis, dijabet, hipertireoidizam i hiperparatireoidizam.

2. Faktori na koje mozemo uticati:

Veći unos alkohola, pušenje.

Smanjen indeks telesne mase.

Slaba ishrana i nedovoljan unos kalcijuma i vit.D.

Dijagnostika

Mesto merenja centralnom DEX-om je lumbalna kičma i vrat butne kosti.

Tumačenje rezultata vrši se pomoću 2 skora.

T-scor:odstupanje dobijene vrednosti od srednje koštane gustine mlade, zdrave osobe istog pola, izraženo u procentima i standardnim devijacijama.

Normalan nalaz: vrednost unutar 1 SD

Osteopenia: vrednost između -1 do -2,5 SD

Osteoporoza: vrednost manja od -2,5 SD

Z-scor:odstupanje dobijene vrednosti od očekivane za pol i godine, takođe izraženo u procentima i standardnim devijacijama.

Pored postavljanja dijagnoze, ova metoda se koristi i za procenu relativnog rizika za nastanak osteoporotičnog preloma.

Lečenje

Cilj prevencije i lečenja je sprečiti gubitak koštane mase da bi se sprečio nastanak prvog preloma, da se izbegne pojava novih preloma kod osoba koje su već imale prelome.

Potrebno je redukovati faktore rizika, posebno na one koji se mogu modifikovati.

Takođe raditi na uklanjanju rizika koji povećavaju rizik od pada kod starijih osoba.

Vežbe i fizička aktivnost su značajne u ranom detinjstvu kada se dostiže određena maksimalna koštana masa, koja će obezbediti što kasniju pojavu osteoporoze.

Poželjno je nastaviti sa vežbama tokom celog života, posebno sa ciljanim vežbama sa opterećenjem, za održavanje koštane mase i jačanja muskulature.

Pravilan način ishrane je značajan u svakom stadijumu prevencije i lečenja osteoporoze. Posebno se misli na adekvatan unos vitamina D, kalcijuma, magnezijuma.

Leti se savetuje umereno sunčanje i izlaganje suncu tokom 15-20 min. dnevno.

Zavisno od nalaza koje se dobije DXA merenjem, donosi se odluka o sledećem merenju.

Ukoliko se dobije nalaz osteoporoze: merenje se radi za godinu dana, ukoliko je nalaz u zoni osteopenije, merenje je za 2 godine.

Ukoliko je nalaz uredan, odluka o sledećem DXA merenju zavisi od pridruženih faktora rizika: u proseku na 2-3 godine. Pacijenta treba pratiti uvek na istom aparatu.

Lečenje osteoporoze u prvoj liniji se zasniva na primeni bisfosfonata, lekova koji usporavaju progresiju gubitka koštane mase (antiresorptivni, katabolički lekovi). Nakon 3 godine redovne upotrebe, rizik od svih fraktura se značajno smanjuje. Oni su lekovi izbora – lekovi prve linije.

U grupu antiresorptivnih lekova spadaju i derivati estrogena i tkivno specifični estrogeni i hormonska supstituciona terapija.

Anabolički lekovi su oni koji postižu povećanje koštanog remodelovanja: PTH, koštani faktor rasta, hormon rasta, fluoridi.

Tu su i lekovi sa heterogenim efektom: vit.D i derivati, tijazidni diuretici, anabolici, soli stroncijuma.

Svaki pacijent koji je indikovan za DXA merenje prolazi kroz važna anamnestička, klinička ispitivanja koja ga klasifikuju za dalje sagledavanje lekara.

Svaki intenzivan bol u leđima, posebno u torakalnom i lumbalnom delu kičme, deformitet kičme, nastanak kifoze, potrebno je ispitati. Rtg kičmenog stuba ima značajnu ulogu u otkrivanju kompresivnih fraktura pršljenskih tela, od kojih se mnoge dešavaju spontano, dajući bikonkavan ili klinast izgled.

U zavisnosti gde je nastao prelom, određuje se TLSO ili LSO stabilizacioni mider koji ima važnu ulogu za stabilizacuju kičmenog stuba, zarastanje mesta preloma, koriguje posturu.

Tlso mider

Jewet hiperekstenziona ortoza sa tri uporišne tačke pogodna kod kompresivnih fraktura

LSO mider

LordoLoc		LumboLoc Forte

Obe ortoze(Lordoloc i Lumboloc Forte) služe za rasterećenje i stabilizaciju lumbalne kičme. Opciono se mogu dodati potporni jastučići i obezbediti dodatnu stabilnost bilo u lumbalnoj kičmi ili sakrumu.