Skolioza predstavlja svako iskrivljenje kičme  gledano sa prednje ili zadnje strane u frontalnoj ravni. Skolioza može biti izražena u desnu ili levu stranu, a može biti i obostrana i tada nailazimo na dve krivine. Prema broju krivina, mogu biti jednostruke i višestruke, a prema delu kičme  mogu biti lumbalne, torakalne i torakolumbalne. Svaka zakrivljenost kičme  ne znači obavezno  da postoji strukturalna deformacija, već se najčešće radi samo o lošem posturalnom držanju. Dugogodišnje loše posturalno držanje odnosno izlaganje krivom držanju može dovesti do pojave strukturalnih problema koji uključuju i deformaciju.

Današnji način života, dugo  sedenje i nedovoljna fizička aktivnost sve češće kod mladih ljudi dovodi do različitih poteškoća  koje dugoročno mogu prouzročiti zdravstvene probleme. Jedan od tih problema je i pojava lošeg posturalnog držanja, a posledično i pojava strukturalne skolioze. Skoliotično držanje najčešće započinje upravo zbog  slabosti paravertebralnih mišića (mišića postavljenih paralelno sa kičmom), odnosno njihovog disbalansa kao i odnosa u jačini mišića leđa i trbušnog pojasa.

Najčešće dolazi do pojave iskrivljenja odnosno strukturalnog zavoja na jednom delu kičme  i to iskrivljenje nazivamo primarnim zavojem odnosno primarnom krivinom. Kako bi telo moglo da  izbalansira  primarnu krivinu ono se prilagođava i tada nastaje i sekundarna krivina koja je položena na suprotnu stranu od primarne. Tada kičma izgleda kao slovo S.

Kod  dece sa skolizom primećuje se asimetrija karlice, struka, ramena i ponekad položaj glave. Lečenje je najčešće konzervativno, odnosno kineziterapija i po potrebi korišćenje ortoze ili korektivnog midera. Retko i operativna. Vežbe za skoliozu su individualne i odnose se na kombinaciju vežbi istezanja, jačanja pojedinih mišića i vežbe disanja.

Lečenje skolioze

Moguće je lečiti skoliozu nezavisno od uzrasta I pola. Samo hrana bogata proteinima i ugljenim hidratima daje rezultate u izgradnji jakih mišića (sveže voće i povrće, meso, najviše piletina, riba, jaja…). Spavanje treba biti isključivo na tvrdoj podlozi kako iskrivljenje kičme  i deformacija rebara ne bi napredovali. Pod tvrdom podlogom podrazumevamo isključivo dasku i spavanje na leđima. Iz jednostavnog razloga – tvrda podloga vrši pritisak na rebra da se dalje ne deformišu  i samim tim da se vraćaju u svoj fiziološki položaj. Tvrda podloga razbija spazam mišića i sprečava dalje  napredovanje skolioze u svakom smislu. Spavanje na boku na bilo kakvoj podlozi takođe doprinosi progresivnom napredovanju skolioze.

Zavisno od uzrasta, stepena  iskrivljenja kičme  i individualnim karakteristikama danas se primenjuju različite metode lečenja. Za lakše skolioze koristi se kineziterapijski postupak, kod progredirajućih je potrebno nošenje korektivnog midera ,a kod najtežih oblika sprovodi se hirurški zahvat.

Kineziterapijska istraživanja pokazuju da je aktivnim vežbama  moguće ostvariti pozitivan uticaj na čitav niz dimenzija psiho-somatskog sistema. Podjednako  je važno koristiti vežbe kao prevenciju lošeg držanja, dalje progresije u skoliozu ali i podloge za zdrav razvoj mišićno-koštanog sistema  kao i osnovu za stvaranje dobrih posturalnih navika pri sedenju, stajanju i hodanju. Bez obzira na koji se način kineziterapija primenjuje, ona mora biti posebno planirana i individualno prilagođena svakom pojedincu.