Kako postići maksimalnu čvrstinu kosti?

Za rast i čvrstinu kosti važno je i sledeće: Pravilna i redovna ishrana (poruka Internacionalne fondacije za osteoporozu (IOF) glasi: pravilna ishrana je uslov zdravog koštanog sistema); unos minerala; dovoljno raspoloživog aktivnog vitamina D; dozirana fizička aktivnost i uklanjanje hormonskih poremećaja, koji bi stimulisali aktivnost osteoklasta.

Unos minerala: Stepen mineralizacije kosti je veoma značajan za čvrstinu kosti. U organizmu čoveka minerali predstavljaju oko 2/3 ukupne mase. Najznačajniji strukturni mikroelement po zastupljenosti je kalcijum. Mikroelement magnezijum je neophodan za očuvanje jonske ravnoteže, pored natrijuma i kalijuma. Kalcijum ima brojne uloge. U svom organizmu odrasla osoba ima 1000 – 1300g kalcijuma. Od te količine 99% je nedifuzibilan kalcijum i nalazi se u kostima u obliku hidroksiapatita. Hipokalcemija je moguća posledica smanjenog unosa kalcijuma, smanjenje fiziološke raspoloživosti kalcijuma, povećanog gubitka kalcijuma. Usled dugotrajne hipokalcemije odrasle osobe gube mineralnu čvrstinu kostiju, dolazi do njihove demineralizacije, osteoporoze, osteomalacije, kao i do spontanih fraktura. Preporučena preventivna nadoknada kalcijuma primenom 1200mg kalcijum glukonata, ili iste doze kalcijum citrata sprovodi se uz istovremenu primenu 400 -600 jedinica aktivnog vitamina D.

Magnezijum u našem organizmu je značajan u metabolizmu proteina, lipida, ugljenih hidrata. Doprinosi iskoristljivosti kalcijuma i fosfata u organizmu, ulazi u sastav nekih enzima. Neophodan je za fiziološku sintezu holesterola, transmisiju nervnih impulsa, stimuliše peristaltiku, istiskuvanje žuči, širi krvne sudove, smanjuje vrednost krvnog pritiska. U stanjima hipomagnezemije dolazi do nagomilavanja kalcijuma u zidovima arterija srca i mišića, povećanje razdražljivosti, tahikardije, aritmije… Hroničan deficit ovog minerala uzrokuje umor, razdražljivost, malaksalost, bol mišića… Dnevne potrebe odrasle osobe su 300-350mg/dan za osobe ženskog pola a 300-400mg/dan za osobe muškog pola.

Značaj deficita estrogena u razvoju osteoporoze

Za nastanak osteoporoze važni su glavni regulatori metabolizma kalcijuma i fosfora, a to su parathormon, kalcitonin, D vitamin i polni hormoni. Hormoni polnih žlezda, pre svega estrogeni, imaju odlučujući zaštitini efekat protiv razgrađivanja koštane mase. Estrogeni povećavaju kalcitonin i normalizuju sekreciju parathormona. Takođe i povećavaju resorpciju kalcijuma u crevima. Kod žena posle menopauze ili kod žena sa poremećenom ovarijalnom produkcijom seksualnih hormona, davanje estrogena je terapija izbora u profilaksi razgrađivanja koštane mase. Inhibiranjem koštane resorpcije estrogeni su u stanju da inhibiraju koštani gubitak u svim delovima tela. Dejstvo estrogena neprekidno traje sve vreme dok se nastavlja terapija. Pre započinjanja terapije treba uraditi detaljan pregled, ginekološki, ultrazvukom, mamografijom, kardiološki pregled kao i proveru koncentracije hormona koji doprinose nastanku osteoporoze.

Frakture u osteoporozi

Vertebralne frakture su najčešći tip osteoporotičnih fraktura. Mogu da se jave u odsustvu ili posle minimalne traume, kao što je savijanje, podizanje ili okretanje. Godišnje, jedna žena od sto starijih od 65 godina i jedan muškarac od dvesta imaće novu vertebralnu frakturu. Učestalost vertebralnih fraktura raste sa godinama. Na primer, rizik od zadobijanja nove vertebralne frakture je oko dva puta veći kod osoba koje imaju 75 godina nego kod onih od 65 godina starosti. Klinički simptomi vertebralnih fraktura su bol u leđima, ograničenost mobilnosti kičme i gubitak visine. Bol u leđima i nesposobnost, sreću se uglavnom kod pacijenata sa frakturama u donjem torakalnom delu kičme i lumbalnom delu, dok frakture u srednjem torakalnom delu kičme mogu da rezultiraju redukcijom pulmonalne funkcije.

Fraktura kuka je najteža posledica osteoporoze. Njena incidenca raste eksponencijalno sa godinama i kod muškaraca i kod žena. Frakture kuka su praćene velikim mortalitetom, naročito kod muškaraca.

Fraktura distalnog radijusa je jedna od najranijih manifestacija osteoporoze kod žena. Retko zahteva hospitalizaciju, ali je povezana sa privremenim smanjenjem nezavisnosti, pogoršanjem kvaliteta života. Ljudi koji su doživeli tu frakturu imaju dva do tri puta veći rizik od drugih fraktura, uglavnom kuka, karlice, pršljena i humerusa.

Doprinos fizičke aktivnosti u prevenciji smanjenja koštane gustine i posledičnih preloma

Kost poseduje aktivne ćelije koje tokom procesa remodelovanja konstantno vrše zamenu stare kosti novom. Veliki broj žena i znatno manji broj muškaraca ima disbalans u procesu koštanog remodelovanja što uzrokuje osteoporozu koja polako uzima razmere svetske epidemije. Većina ljudi smatra da je adekvatan unos kalcijuma dovoljan za održanje zdravih kostiju, ne shvatajući da kost kao živo tkivo povećava svoju tkivnu gustinu i jača sa adaptacijom na primenu dozirane mehaničke i komresivne sile – odnosno primenom aktivnih vežbi. Kosti se kao i mišići adaptiraju na opterećenja koja se vrše nad njima uzimajući iz cirkulacije hranljive supstance za njihovo jačanje – povećanje gustine. Vežbe predstavljaju veliku pomoć u prevenciji gubitka koštane mase i preloma. Čak i kod aktivnih sportista nakon dužeg perioda neaktivnosti dolazi do pada koštane gustine koji se aktiviranjem normalizuje, što ovaj proces čini reverzibilnim. Rizik od gubitka koštane mase je znatno manji kod osoba koje imaju najmanje tri puta nedeljno adekvatnu fizičku aktivnost. Vežbe nisu zadužene samo za očuvanje koštanog matriksa, nego i za očuvanje mišićne mase, koordinacije pokreta, za postepenu mobilizaciju, očuvanje balansa i trenin posturalnosti. Sve to dovodi do boljeg zdravstvenog stanja u celosti, a takođe predstavlja jedan od faktora sigurnosti kod prevencije koštanih preloma. Nakon pedesete godine života mišićna masa se smanjuje svakih deset godina za po 15% a nakon sedamdesete godine za 30%. Ovakav pad mišićnog potencijala u kombinaciji sa smanjenjem nivoa fizičke aktivnosti može uzrokovati porast incidence od mogućeg pada, frakture.

Važno je primenjivati vežbe u kućnim uslovima a njihovu primenu mogu dosta olakšati rekviziti za vežbe koji obezbeđuju adekvatan otpor mišićima i povećavaju postepeno obim pokreta.

Sissel Fun&Active band – traka za vežbanje je idealno pomagalo za vežbanje nižeg inteziteta. Dostupne su u 3 različita nivoa otpornosti tako da se mogu izabrati u skladu sa trenutnim stanjem mišićne mase. Ne sadrže lateks i neprijatne mirise.

Sissel Fit – Tubes – uže za vežbanje omogućava rehabilitaciju i jačanje mišića, precizne vežbe za istezanje i pravilno držanje za gornji deo tela i noge. Postoje 4 nivoa elastičnosti, što omogućava 4 mogućnosti izbora prema snazi.

Sissel Securemax – lopta za vežbanje oslobađa od bolova u kičmi i jača leđnu muskulaturu. Podstiče pravilno sedenje. Sissel securemax je dokazano medicinsko sredstvo u kineziterapiji.

Sissel Sitfit – disk za sedenje i stajanje je pogodan za vežbe mišića leđa i karlične pregrade. Kao pomagalo za aktivno sedenje omogućava jačanje leđne muskulature na postepen i lagan način. Idealno pomagalo za vežbe balansa.

Sissel Sit Special 2 u 1 – jastuk za sedenje pruža rasterećenje celog kičmenog stuba. Jedinstven most i dva anatomska udubljenja poboljšavaju kvalitet sedenja. Materijal je pena za savršenu ravnotežu pritiska.

Vežbe obavezno prekinuti ako se zadobije bol u grudima, vrtoglavica, nesvestica, ošamućenost, ubrzan rad srca. Prekinuti i ako se javi bol u zglobovima i kičmenom stubu ili smanjiti obim pokreta i njihov intezitet. Savetuje se da je vežbe potrebno započeti sa 5 do 10 ponavljanja a potom povećati broj ponavljanja za 5 svake nedelje dok se ne postigne mogućnost ponavljanja do 30 sa lakoćom. Vežbe je poželjno raditi u istom periodu svakog dana.