Hidroprocedure se često preporučuju za kontrolu bola. Smatra se da deluju na periferne mehanoreceptore i smanjuju ulaz impulsa za bol na nivou zadnjih rogova kičmene moždine. Pored toga smanjujući telesnu težinu usled potiska , smanjuju stres na zglobove, koji su bolni, i omogućavaju slobodnije izvođenje pokreta. Aktivnosti u vodi koriste se za povećanje mišićne snage i izdržljivosti, za mobilizaciju zglobova, smanjenje spasticiteta, poboljšanje balansa i koordinacije, za kardiovaskularno i respiratorno kondicioniranje, za smanjenje bola i otoka. Voda je pogodan medijum za terapijske aktivnosti, kao što su vežbe , plivanje, hodanje , trčanje. Vežbe u vodi mogu biti u zatvorenom ili otvorenom kinetičkom lancu a koriste se kao vežbe sa korišćenjem potiska,vežbe disanja u vodi i specijalni modeli vežbanja nazvani po školama ili ustanovama u kojima su osmišljeni. Takođe u primeni su različite vrste kupki, kada za primenu terapijskih procedura kao I tuševi koji su osmišljeni za različita patološka stanja organizma. Kao posebnu vrstu hidroterapijske procedure koja se korsti kako kod bolesnih tako I kod zdravih ljudi preporučeno je plivanje. Ono blagotvorno deluje na kardiovaskularni system,poboljšava oksigenaciju tkiva,disanje I kao takvo izuzetno pozitivno utiče na zdravlje. Jačanje svih mišića, povećanje elastičnosti zglobova uz pozitivan efekat na psihičko zdravlje čine plivanje jednom od najkorisnijih rekreativnih I terapijskih aktivnosti. Stil plivanja kao I vreme trajanja ove aktivnosti treba prilagoditi opštem stanju organizma. Na primer kod osoba koje imaju problema sa deformitetim kičmenog stuba (bilo vrat ili leđa) preporučuje se leđni stil I dozirano slobodni (kraul) stil. Treba izbegavati prsni I leptir stil. Zahvaljujući svim navedenim svojstvima vode kao sredine u kojoj se obavlja fizio I kinezi terapija sa ili bez korišćenja pomagala I ortoza I bandaža u toku vežbanja, hidroterapija predstavlja jednu od najprijatnijih procedura otuda je motivacija bolja i postizanje saradnje brže I lakše.