Glava i vrat butne kosti stvaraju sa dijafizom ugao koji ne sme biti manji od 120° ali ni veći od 130°, a u odnosu na osu kolena taj ugao mora biti od 5 do 15°. Isto tako je značajna prokrvljenost u predelu vrata i glave butne kosti koji se napaja uglavnom (4/5) od strane

1. circumflexae femoralis medialis et lateralis, koje su grane a. femoralis.

Manji deo glave i vrata butne kosti se napaja preko arterije koja prolazi kroz ligamentum capitis femoris.

Grane navedenih cirkumfleksnih arterija prolaze kroz kapsulu articularis i pri povredama se mogu prekinuti, što uzrokuje aseptičku nekrozu glave i vrata butne kosti.

Kod dece i odraslih ljudi sila koja izaziva prelom u predelu vrata mora biti izuzetno jaka. Kod starijih ljudi je to sasvim drugačije zbog nastanka osteoporoze kod kojih su prelomi vrata butne kosti srazmerno češći. Tipični mehanizam kod povređenog zbog slabe koordinacije mišiča je pad na povređenu nogu koja se rotira.

U odnosu na mesto preloma razlikujemo:

1. medijalne (intrakapsularne) prelome
2. lateralne (ekstrakapsularne) prelome

U odnosu na ugao koji gradi linija preloma sa horizontalnom ravni razlikujemo više tipova preloma. U zavisnosti od autora različite su i podele, npr. najjednostavnije su podele po Pauwelsu i Gardneru.

Razlikujemo, u zavisnosti od načina nastanka povrede abdukcijski ili adukcijski mehanizam.

Abdukcijski prelom tipa Pauwels, nazivamo impaktirani ili uklinjeni prelom (takvih su oko 12% svih medijalnih preloma u vratu butne kosti). Značajno za taj prelom je to što je uglavnom stabilan, da je glava u odnosu na vrat u valgusnom položaju i da na površine preloma deluju samo sile pritiska i nikakve druge sile.

Značajno prognostički lošiji su adukcijski prelomi, kada glutealni mišiči povlače vrat butne kosti u položaj spoljašnje rotacije i kranijalno. Prognoza kod takvih preloma je loša.

Opisane povrede kod dece su veoma retke, pre svega ih viđamo kod politraumatizovanih i pri teškim saobračajnim udesima.

Dijagnoza:

• Anamneza(mehanizam povrede)
• Klinički pregled
• Rendgenološka ispitivanja

Klinički znaci:

Za ovakve prelome značajna je starost povređenog i anamnestički podatak o mehanizmu nastanka povrede. Takođe je značajna klinička slika, povređeni navode bol u celoj butnoj kosti i kuku a aktivna pokretljivost je skoro potpuno ograničena, pri pasivnim pokretima bolesnik navodi  jake bolove. Povređena butna kost je u spoljnoj rotaciji.

Za potvrdu dijagnoze potrebno je rendgensko snimanje u dve projekcije, i to AP i bočni položaj.

Tretman:

• Konzervativan – postoji kontraindikacija za operativni tretman
• Operativan – fiksacija ili artroplastika
• Postoperativan – fizikalni tretman

Abdukcijski prelomi tipa Pauwels i danas se leče konzervativno. Pri takvim prelomima ne smemo primenjivati skeletne trakcije. Pacijentu se određuje strogo mirovanje u trajanju od dve nedele, u kom periodu načinimo nekoliko kontrolnih snimaka koštanih odlomaka. Posle 14 dana, i ako ne dolazi do primicanja odlomaka, bolesnik počinje da ustaje, ali noge ne sme opterećivati do tri meseca.

Kod svih drugih preloma u vratu butne kosti postavimo skeletnu trakciju kroz tuberozitas tibiae, nogu položimo na Braunovu opornicu i opteretimo je sa 1/7 ili 1/10 telesne težine. Ako se odluči na operativni zahvat, mora se što pre fiksirati prelom. Za fiksaciju preloma postoji više mogućnosti, od kojih bi teško nekoj od metoda dali prednost.

Pri prelomima tipa Pauwels II i III kod biološki mladih preporučljivo je da se stavi endoproteza. I tu se pojedini autori ne slažu , da kod svih načine parcijalnu ugaonu endoprotezu. Takvo razmišljanje je pre svega mehaničko. Kod ovako povređenih osoba potrebno je dobro proceniti sve relevantne podatke o povređenom. Na osnovu svega toga treba se odlučiti za vrstu postupka.

Po operaciji (osteosintezi) nužno je rasterećenje povređene noge, posle čega je procenat aseptičkih nekroza glave butne kosti veoma mali.

Komplikacije su pre svega aseptička nekroza butne kosti (po nekim autorima i do 60%) , na drugom mestu je razdvajanje osteosinteze i pseudoartroza preloma (oko 15%). Pre svega visok je procenat nekroze glave butne kosti kod preloma u dečijem uzrastu. Ocena o nastanku aseptičkih nekroza je definitivna posle jedne do dve godine.

Kod starijih povređenih osoba produžena imobilizacija dovodi do embolija,

bronhopneumonija, dekubitusa i pogoršanja cerebralne arterioskleroze.

Zbog svih ovih komplikacija većina autora preporučuje operativno lečenje, fiksaciju preloma što pre i što bolju imobilizaciju povređenog.

Fizikalni tretman:

Fizikalna terapija i rehabilitacija zavise od težine povrede, stepena oštećenja tkiva, te i načina lečenja preloma. Započinju odmah po saniranju povrede, čim stanje pacijenta to dozvoli. Kombinuju se različiti fizikalni agensi u cilju ubrzavanja srastanja kosti, smanjenja otoka i bola, normalizovanje lokalne cirkulacije.

Krajnji cilj primene fizikalne terapije je što potpuniji funkcionalni oporavak pacijenta.

U početku tretmana u zavisnosti od stanja pacijenta biće potrebna pomagala, poput hodalice ili štaka.Stariji pacijenti ili osobe sa specifičnim zdravstvenim problemima će morati da koriste invaliska kolica.

Ako fizikalni tretman ne postigne zadovoljavajuće rezultate ili dođe do komplikacija,

prepručuje se postavljanje ortoze za kuk.

SofTec® Coxa

SofTec® Coxa ortoza drži glavu zgloba čvrsto zahvaljujući kombinaciji : sigurne pozicije karličnog pojasa, individualnim prilagđavanjem natkolenog pojasa, kao i prilagodljivosti bočne šine i zgloba..Višedimenzionalan, monocentričan zglob omogućava postavljanje u individualno potrebnom položaju adukcije ili abdukcije, i ograničava ekstenziju i fleksiju.

Ograničeni pokreti osiguravaju očuvanje pozitivnih rezultata operacije ili procesa rehabilitacije odnosno redukciju pokreta koji mogu dovesti do ponovnog povređivanja.