Polineuropatija (PN) je  po definiciji:  difuzno i simetrično oboljenje perifernih nerava (uglavnom ekstremiteta), označava različite poremećaje i njihove manifestacije na perifernom nervnom sistemu (PNS), šarenolike geneze i kliničkog ispoljavanja.

Mogu biti:

• Alkoholna polineuropatija
• Uremijska polineuropatija
• Tireoidna polineuropatija
• Polineuropatija u akutnoj hepatičnoj porfiriji
• Polineuropatija  u hroničnim bolestima jetre
• Polineuropatija  u primarnoj amiloidozi
• Neuropatije kod sistemskih bolesti
• Polineuropatije udružene sa paraproteinemijama
• Toksične polineuropatije
• AIDS neuropatije
• Polineuropatije zbog neadekvatne ishrane( deficit vit B12, Folne kiseline i u perniciozne amenije)
• Dijabetesna polineuropatija (polineuropatije u metaboličkim poremećajima)

DIJABETESNA POLINEUROPATIJA (DPN) Najčešća, hronična je komplikacija dijabeta i nastaje kao sekundarna posledica deficijencije inzulina i/ili hiperglikemije, što pokreće patogenetske mehanizme oštećenja nerva. Javlja se kod skoro svakog drugog dijabetičara.

Najčešće je zahvaćen išijadikus i njegovi ogranci i to simetrično.

Na osnovu patogenetskih mehanizama DPN dele u dve grupe:

            ► fokalne i multifokalne neuropatije

                 (vaskularni faktori)

            ► senzorne i autonomne polineuropatije

                 (metabolički poremećaji).

Nakon dugog dijabetesnog staža i neregulisane glikemije Dijabetesna polineuropatija se sreće i do 70%, a kod regulisane glikemije do 10%.

Na osnovu oštećenja nerava dijabetesnu polineuropatiju kožemo klasifikovati u 4 grupe:

1)      Progresivna, ireverzibilna oštećenja nerava, nastaju zbog dugih metaboličkih i/ili hemodinamičkih efekata dijabetesa:

• difuzna, simetrična periferna, predominantno senzorna neuropatija (“klasična dijabetesna neuropatija”)
• selektivna neuropatija kratkih vlakana
• autonomna neuropatija

2) Akutne reverzibilne neuropatije (mononeuropatije)

• femoralna neuropatija (dijabetesna amiotrofija)
• paraliza kranijalnih nerava (III, IV)
• trunkalna i torakalna neuropatija

3) Kompresivna neuropatija (periferni n. n. dijabetičara su

osetljiviji na oštećenja pritiskom, najčešće n. medianus).

4) Neuropatije vezane za tretman (inzulinski neuritis).

Klinička slika se  ispoljava u vidu :

neuralgija, parestezija, enteropatija, tenezmi, gubitka potencije, teških motornih deficita, krajnje smetnjama hoda.

Najčešći simptomi: paljenje, sevanje ili mravinjanje  naročito u tabanima, te jaki sevajući bol, a u teškim stanjima pareza i paraliza, ugašenih refleksa, sa trofičkim promenama i ulkusnim ranicama do dijabetesnog stopala.

Dijabetesna polineuropatija može biti diskretna, i može se otkriti samo osetljivim dijagnostičkim testovima i ispitivanjima, ili jasno izražena sa neurološkim poremećajima i ispadima koji mogu biti senzorni, motorni ili autonomni.

U praksi se najčešće klasifikuju na simetrične i asimetrične dijabetesne polineuropatije.

         U SIMETRIČNE spadaju:

• distalna simetrična senzomotorna polineuropatija,
•   neuropatija malih i velikih vlakana,
•   autonomna dijabetesna neuropaija i
•   dijabetesna neuropatska kaheksija.

U ASIMETRIČNE spadaju:

• kranijalne mononeuropatije,
•   somatske mononeuropatije,
• dijabetesna poliradikulopatija,
•   torakoabdominalna neuropatija i
•   lumbosakralna radikulopleksopatija.

Najčešća je distalna simetrična senzomotorna DPN ispoljava se klasičnom kliničkom slikom, retka je u dece, a češće u muškaraca nakon 50 g. života.

Značajna je i autonomna polineuropatija, a karakteriše se sledećim simptomima:

• na nogama: anhidroza stopala,
• na urogenitalnom traktu: erektilna disfunkcija, disfunkcija mokraćne bešike (neuropatska bešika), sa poremećajem pražnjenja (retencija ili inkontinencija urina) i poremećaji ejakulacije,
• na gastrointerstinalnom sistemu: poremećaj motiliteta (dijareja sa opstipacijom), slabost analnog sfinktera sa inkontinencijom (posebno noću),
• na kardiovaskularnom sistemu: ortostatska hipotenzija, poremećaj srčanog ritma, bezbolni (nemi) infarkt, iznenadna smrt,
• hiperhidroza gornjih partija tela (znojenje lica i glave u toku jela),
• poremećaji reakcije zenica i lučenja suza,

Dijabetesna polineuropatija se može klasifikovati u dva stadijuma:

Subkliničke ili “asimptomatske” neuropatije :

karakterišu se abnormalnostima u elektrodijagnostičkim testovima (manja brzina nervne provodljivosti i manja amplituda mišićnih i nervnih akcionih potencijala), abnormalnostima u kvantitativnim senzornim testovima (vibratorni, toplo-hladno), abnormalnim testovima autonomnih funkcija.          

Kliničke neuropatije:

1. a) Difuzne neuropatije

• Distalna simetrična senzomotorna – kratkih, dugih vlakana, mešovita
• Autonomne – abnormalna pupilarna f-ja, sudomotorna f-ja, genitourinarna neuropatija, gastrointestinalna neuropatija, adrenalno medularna

1. b) Fokalne neuropatije (zahvataju pojedinačne ili grupe perifernih nerava, kranijalne nerve, regione brahialnog i lumbalnog pleskusa):

• mononeuropatije,
• pleksopatija,
• radikulopatija,
• kranijalna neuropatija.

Smanjen ili odsutan tetivni refleks (najčešće Ahilov) može biti rana indikacija asimptomatske neuropatije, obzirom da nedetektovane ali progredirajuće neuropatije bez parestezija i bolnih simptoma mogu dovesti do kasnih komplikacija, kao što je ulceracija ili neuroartropatija stopala.

Najčešća ozbiljna posledica simetrične neuropatije je razvoj dijabetesnog stopala, te pojava neuropatskog edema, krajnje do amputacije.