Tortikolis je stanje koje podrazumeva bočnu nagnutost glave na jednu stranu, sa istovremenom rotacjom lica na suprotnu. To je patološko stanje koje ne ugrožava vitalne funkcije, ali nedijagnostikovano i blagovremeno ne lečeno  vodi sigurno u invaliditet, dajući nekada i trajni hendikep.

Diferencijalna dijagnoza tortikolisa  je bitna, jer postoji  zabluda da su svi mišićnog porekla i vezuju ga za bočni pregibač vrata, tj. njegovu povredu (m. sternocleidimastoideus).

Međutim ovo stanje može biti uzrokovano  mnogim faktorima i moze biti si.mptom razlicitih bolesti i stanja, te klinicka slika tortikolisa na rodjenju uvek treba da probudi sumnju na njih i zahteva diferencijalno-dijagnosticko razmišljanje i detaljan klinički pregled.

Tortikolise možemo podeliti na :

1. Strukturalni tortikolis (koštani),  kod anomalije vratnih pršljenova,
2. Okularni tortikolis koji je praćen astigmatizmom, nistagmusom, strabizmom
3. Otogeni tortikolis možemo sresti kod infekcija srednjeg uva, povreda, oštećenja nerva ili kompresije na njega.,

4. Traumatski (miogeni) tortikolis ,  antalgični.  Najčesće je kod dece školskog uzrasta
5. Rahitični tortikolis , gde zbog miopatije velika i teška glava deteta pada na jednu stranu zbog slabosti mišića zadnje lože vrata.

6. TBC spondilitis kod koga je svaki pokret bolan i povećava spazam mišića, a dete obično pridržava glavu

7. Artritični (reumatski) tortikolis se javlja u sklopu poliartritisa, cervikalnog bolnog sindroma, diskopatija, Behterevljeve bolesti.

8. Simptomatski tortikolis je čest kod odojčeta zbog upala limfnih žlezda vrata
9. Zapaljenski tortikolis sreće se kod rinofaringita, parotita, Griselovog sindroma
10. Cikatricijski tortikolis
11. Jatrogeni tortikolis se javlja kod naglog prekida terapije fenotiazina,haloperidola
12. Intrakranijalna krvarenja
13. Histerični tortikolis
14. Paroksizmalni (benigni) tortikolis koji se ne leči, traje kratko i spontano prolazi
15. Miopatski tortikolis se javlja kod progresivne mišićne distrofije, kongenitalne  myopatije Openheim

16. Hidrocefalični tortikolis
17. Neurogeni paralitični,neuralgični,ritmični, psihički tortikolis
18. Habitualni tortikolis kod teških oblika struma zbog pritiska na traheju drži krivo vrat da bi lakse disao- moze biti psihički, spastični, ritmični, neuralgični, paralitični

19. Tortikolis kao posledica tumora (pontocerebelarni,cerebralni, cervikalne kičme)
20. Sindrom 7,SANDIFEROV SYNDROM je najčesći u detinjstvu pri konzumiranju veće količine hrane i postojanja hiatus hernije.

Svi tortikolisi sem paroksizmalnog benignog zahtevaju razne dijagnostičke metode i lečenje, pa je zato bitno prepoznati ga  i izbeći dugotrajno lečenje i nepotrebne dijagnostičke metode i izlaganje zračenju.

On se manifestuje  epizodama abnormalne rotacije glave u jednu stranu, koja često menja stranu, traje kratko i prolazi spontano, bez lečenja. Najčešće je u periodu od 2-3 godine. Etiologija je nepoznata, javlja se kod zdrave dece i nijedan tretman nije potreban

Prvi put ga  je opisao Snyder 1969. godine i smatra se promenom u toku najranijeg razvoja deteta.

Nakon toga opisano je još oko stotinu slučajeva. Etiologija još uvek nije razjašnjena, ali postoje pretpostavke da se radi o vestibularnoj disfunkciji vaskularne geneze.

Ovaj deformitet, kao i ostali kod dece se moraju detektovati što ranije, a terapiju moramo započeti odmah nakon postavljanja dijagnoze.

Primarna prevencija, najranija dijagnostika i početak tretmana treba da budu bazirani na brižljivoj antenatalnoj zaštiti, timskom radu u porodilištu i obaveznim, stalnim sistematskim pregledima novorodjencadi.

U zavisnosti od uzroka nastanka tortikolisa se i bira vrsta terapije, kao i dužina lečenja. Neki tortikolisi prolaze bez lečenja nakon izlečenja osnovne bolesti