Cervikalni sindrom obuhvata grupu različitih oboljenja i poremećaja čiji je zajednički simptom bol u cervikalnom delu sa ili bez iradijacije. U opštoj populaciji, oko dve trećine svih osoba tokom života ima bolove u vratnoj kičmi. Prevalenca je najveća u srednjem životnom dobu (30-50 godina). Cervikalni bolni sindrom je zastupljen u 8% slučajeva od svih bolnih stanja na lokomotornom aparatu. Ženski pol je ugroženiji skoro 2 puta.

Cervikalni akutni sindrom je veoma značajan klinički sindrom jer kod osoba u najproduktivnijem životnom dobu ometa kako životnu tako i radnu sposobnost. Zbog čestih recidiva dovodi do značajnih ne samo medicinskih nego i socioekonomskih problema, odsustvovanje sa posla i velikih troškova lečenja.

Najčešći uzrok bola su degenerativne promene na intervertebralnim diskusima:

– Diskusi se tanje zbog gubitka tečnosti

– Pršljenovi postaju nestabilni i labavi

– Ligamenti se jače istežu

– Na rubovima pršljenova stvaraju se okoštavanja ili osteofiti

– Kičma se pojačano napreže

– Pritisak na krvne sudove i nerve

Za bolove u vratnom delu kičme okrivljuju se i drugi različiti fakori:

loše držanje tela, loš posturalni stav i preopterećenje aktivnih mišićnih struktura u vratnoj regiji, povrede, dugotrajno sedenje i rad za kompjuterom, fizička neaktivnost, profesionalna izloženost dizanju tereta, vibracioni stresovi i dr

Po mestu gde se promene nalaze i prisutnim tegobama razlikuje se četiri sindroma.

Cervikalni sindrom: Bolesnici osećaju bol u srednjem delu vrata, ramenima, lopaticama i prednjem delu grudnog koša. Nastaje postepeno ili naglo posle nezgodnog pokreta, promaje ili izlaganja hladnoći.

Cervikocefalični sindrom: Osnovni simptom je potiljačna glavobolja, koja se širi u gornji zadnji deo vrata, ramena, prema čelu, očima i slepoočnicama. Osim bola javlja se šum u ušima ili poremećaj ravnoteže, zamagljen vid, duple slike ili bol u predelu lica. Ovaj sindrom najčešće nastaje zbog iritacije ili pritiska na nervne korenove C1-C3.

Cervikobrahijalni sindrom: nastaje zbog iritacije nervnih korenova C4-C8, najčešće zbog diskopatije, povreda ili degenerativnih promena kičmenog stuba. Bolesnici imaju bol u vratu, ramenima i rukama. Nekada se uz bol javlja trnjenje ruku, najviše u prstima. Tegobe su jače noću pa bolesnik ne može da spava. Osećaj u rukama može da bude snižen. Snaga mišića ruku može da bude umanjena. Vertebrobazilarni sindrom: se karakteriše glavoboljom praćenom mučninom i povraćanjem, vrtoglavicom, smetnjama sa sluhom, vidom i gutanjem. Mogu da budu prisutni bolovi u predelu srca. Ovaj sindrom nastaje zbog iritacije zadnjeg vratnog simpatikusa čija vlakna omotavaju kičmene arterije. Ako uz to postoje ateroskleroza vratnih arterija tegobe su izraženije. Iritaciju simpatikusa izazivaju koštani trnovi (osteofiti) na pršljenovima tj. spondiloza i unkantroza. Dijagnoza se postavlja na osnovu postojećih tegoba (anamneza). U daljoj analizi se obavlja detaljan neurološki pregled posebno kod sumnje na radikulopatiju.

Lečenje i rehabilitacija akutnog cervikalnog sindroma

Medikamentozna terapija za ublažavanje bola.

Mirovanje i relaksacija ležanjem na adekvatnom jastuku.

Imobilizacija pomoću CerviLoc-a nekoliko nedelja

Fizikalne procedure KRIOTERAPIJA je vrlo efikasna za smanjenje bola kod akutne kompresije korena spinalnog nerva kičme zbog traume, prolapsa diska ili osteofita. Primjenjuje se na m.trapezius i zadnji deo vrata 1-3 minuta, 2 – 3 puta dnevno.

KINEZITERAPIJA u vidu aktivnih i statičkih vežbi do granice bola.

Male promene u svakodnevnom ponašanju , posebno kod pacijenata čija radna mesta zahtevaju dugo sedenje i prinudan položaj tela, mogu pomoći da se izbegnu ili ublaže tegobe u vratnom delu kičme:

 Nastojte držati kičmu u uspravnom položaju dok sedite

 Izbegavajte bilo kakve nagle pokrete ili preterana istezanja vratom

 Redovno se krećite i budite fizički aktivni, a najmanje što možete je uraditi kratke vežbe istezanja na radnom mestu

 Nabavite odgovarajući jastuk za spavanje i stolicu na radnom mestu. Moja preporuka je aktivno sedenje na Sissel Sitfit disku za sedenje koji ne dozvoljava zauzimanje nepravilnog položaja celog kičmenog stuba pa i vratnog dela. Zahteva angažovanje muskulature tokom sedenja što je odlična prevencija za sva bolna stanje kičme.

 Izbegavajte duge periode savijenog položaja glave, na primer tako što ćete podići monitor računara u visinu pogleda

 Ne podcenjujte negativne efekte stresa – spazam mišića koji nastaje usled stresa tretirajte kineziterapijskim vezbama, relaksacionim masažama i drugim anti-stres sredstvima.