Dr Bojana Dabović Radovanović

Bol kod degenerativnih oboljenja zglobova

The pain of degenerative joint disease

Kratak sadržaj

Degenerativne bolesti perifernih zglobova, artroze ili osteoartroze su najčešće bolesti zglobova. Promene karakteristične za osteoartrozu su: degeneracija hrskavice, erozija i zadebljanje subhondralne kosti, rubni osteofiti, subhondralne ciste i remodeliranje kosti. Simptomi osteoartroze su: bol, osetljivost, ukočenost, a po nekad i izliv.

Bol je osnovni simptom osteoartroze i povezan je sa smanjenjem funkcionalnosti i kvaliteta života pacijenta. Dugotrajnost bola psihički iscrpljuje pacijenta. Zbog  toga je smanjenje intenziteta bola primenom medikamenata, fizikalnih agenasa ali i zaštitnih položaja jedan od ciljeva u lečenju ove bolesti.

Summary

Degenerative diseases of the peripheral joints, arthritis or osteoarthritis are the most common joint disease. Changes characteristic of osteoarthritis are: the cartilage degeneration, erosion and thickening of the subchondral bone, marginal osteophytes, subchondral cysts and bone remodeling. The symptoms of osteoarthritis are pain, tenderness, stiffness, and sometimes an outlet.

Pain is the main symptom of osteoarthritis and is associated with a decrease in function and quality of life. Long lasting pain mentally exhausted patient. Therefore, the reduction of pain, using medicaments, physical agents and safeguard the position, is one of the goals in the treatment of this disease.

Ključne reci

Osteoartroza, degeneracija hrskavice, bol, analgezija, elektroterapija, kineziterapija

Uvod

Degenerativna oboljenja perifernih zglobova, artroze ili osteoartroze su najčešće bolesti zglobova. Glavni su uzroci hronične nesposobnosti ljudi za rad i samozbrinjavanje.

Artroze perifernih zglobova najčešće se javljaju u zglobovima kolena, kukova i šaka, ali mogu zahvatiti bilo koji zglob. Zglobovi koji su mehanički najviše opterećeni su najpogodniji za razvoj artroza. Artroze su češće kod žena nego kod muškaraca. Njihova učestalost raste sa starenjem.

Najznačajniji doprinoseći faktor nastajanju artroza je pojačano ili nepravilno mehaničko opterećenje zgloba. Pri tome mehaničke sile ostećuju zglobnu hrskavicu i doprinose razvoju artroza. Akutne povrede, hronična, ponavljana povredjivanja zglobova, gojaznost sa svojim dodatnim opterećenjem na zglobove , poremećen oblik zglobova,labavost zglobova su, zbog nepravilnog prenosa opterećenja na zglobnu površinu, predisponirajući faktori za nastanak artroza.

Osnovni patološki  procesi u degeneratvnim oboljenjima perifernih zglobova su degeneracija hrskavice, erozija i zadebljanje subhondralne kosti, ivični osteofiti, subhondralne ciste.

Zglobna ili hijalina hrskavica sastavljena je od hondrocita i hondrocitnog matriksa.

Hondrociti čine 5 % ukupnog volumena hrskavice. Matriks je sačinjen od gusto organizovanih kolagenih vlakana koja čine 50 % njegove mase, od proteoglikana i vezane vode. Kolagen daje tenzionu snagu hrskavici, dok proteoglikani, koji imaju veći afinitet za vezivanje sa vodom, daju hrskavici čvrstinu i otpornost na pritisak. Voda daje hrskavici hidroelasticne osobine. Zahvaljujući vodi hrskavica je veoma otporna na pritisak i moze da podnese veliko opterećenje bez posledica. Pri tome, subhondralna kost je dobra podloga koja daje potporu hrskavici.

Promene u osteoartrotičnoj hrskavici prolaze kroz 3 stadijuma:

• faza ostećenja matriksa (hondromalacija)
• odgovor hondrocita na leziju matriksa, kada dolazi do umnožavanja hondrocita i sinteze molekula matriksa. Time se ostvaruje reparatorni odgovor i regeneracija hrskavice.
• Faza umanjenog odgovora hondrocita, kada dolazi do mehaničkog oštećenja hondrocita i degeneracije artikularne hrskavice. Ova faza je ireverzibilna, sa trajnim oštećenjem hrskavice.

Bol je osnovni simptom osteoartroza. Javlja se postepeno, podmuklo,u pocetku bolesti povremeno. Najintenzivniji je u početku izvodjenja pokreta. Smiruje se pri mirovanju. Napredovanjem promena na zglobovima bol postaje dugotrajniji, jačeg intenziteta, a može se javljati i u miru, pa i tokom noći. Pojačava se u vezi sa atmosferskim prilikama. U odmaklim osteoartrozama postaje konstantan.

Održavanju dugotrajnosti bola doprinose promene i na drugim strukturama zgloba i okolozglobnih struktura. Povrede periosta i mikrofrakture zglobne kosti, povrede zglobne kapsule i ligamenata, reaktivni sinovitis, koji se po nekad javljaju, su značajni činioci u odrzavanju simptoma bola. Sekundarni sinovitis sa izlivom povećava intenzitet bola. Deformitet zgloba, koji se javlja u kasnijoj fazi bolesti, smanjuje pokretljivost zglobova i doprinosi razvoju kontraktura. Narušena statika dovodi do održavanja nepravilnog mehanickog opterećenja u obolelom zglobu, ali i u susednim zglobovima, sto vodi u progresiju bolesti i u održavanju tegoba. Osteofiti se javljaju kao proliferacija hrskavice i kosti , a mogu se palpirati na ivicama obolelih zglobova. Bol se javlja i pri pasivnim pokretima zglobova, a često je praćena i krepitacijama.

Lečenje osteoartroze u smislu suzbijanja simptoma bola se razlikuje u fazi sinovitisa i u mirnoj fazi.

U fazi sinovitisa vazno je rasteretiti zglob sto dužim mirovanjem ( 4-6 sati dnevnog odmora,uz noćni odmor), uz korišćenje štapa i ortoza pri kretanju. Ordinira se i medikamentozna antiinflamatorna terapija . U slučaju jakih bolova mogu se lokalno aplikovati anestetik i kortikosteroid. Fizikalna terapija u ovoj fazi ima za cilj postizanje sto vece analgezije.

U “mirnoj fazi”  ( fazi bez elemenata zapaljenskog sindroma) od medikamenata se

primenjuju analgetici lokalno i per os, kao i hondroprotektori u cilju oporavka oštećene hrskavice. U ovoj fazi metode fizikalne terapije imaju značajnije dejstvo u odnosu na prethodnu fazu, jer poboljsavaju lokalnu cirkulaciju, uklanjaju mišićni spazam i bol te postižu poboljšanje funkcije zgloba. To se postiže primenom elektro, termo, magneto i laseroterapije. Analgetski efekat primenom lasero i magnetoterapije se postize direktnim inhibitornim uticajem na ekscitabilne strukture, kao i indirektnim uticajem preko stimulacije senzornih receptora. Ovi agensi poboljsavaju mikrocirkulaciju na mestu primene, ali imaju i antiinflamatorni efekat. Sve to doprinosi smanjenju bola, kao i promena koncentracija ACTH, kateholamina, endorfina i serotonina. Osim toga, magnetno polje povecava parcijalni pritisak kiseonika u tkivu na mestu primene, poboljsava energetski bilans ćelije, aktivira enzimske sisteme koji dovode do reparacije ostećenog tkiva i smanjenja bola.

Kineziterapija, u vidu aktivnih vežbi, ima za cilj održavanje i jačanje mišića stabilizatora zgloba, kao i povećavanje obima pokreta tog zgloba.Osim toga, najbolji je podražaj muskuloskeletnog sistema i osteoblastične aktivnosti, a može se sprovoditi u vodi, kao hidrokineziterapija, i u sali.

Ortopedsko-hirurske metode u smislu korekcije statike ili ugradnje endoproteze zgloba imaju značajno mesto u lečenju bolesnika sa osteoartrozom.

Zaključak

Bol je osnovni simptom  osteoartroza i blisko je povezan sa narušavanjem kvaliteta života pacijenata i funkcionalnosti. Smanjenje intenziteta bola primenom medikamenata i fizikalnih agenasa predstavlja cilj u lečenju ovih bolesti.

Opšte mere – uklanjanje i ublažavanje precipitirajucih faktora  i edukacija bolesnika  uticaće na tok bolesti i smanjenje tegoba.

Literatura

1. dr Olga Popovic Mladenovic “Klinicka primena fizikalne medicine” 1998; 12-20
2. Felson D.  Epidemiology of osteoarthritis  In: Brandt KD, Doherty M. Lohmander LS, eds. Osteoarthritis. Oxford, England: Oxford University Press. 2003; 9-16
3. Queen’s University Skripta Ortopedski  pregled / procjena i tretman lumbalne kicme i ekstremiteta ; 32-39
4. dr Stanoje Stefanovic “Interna medicina” Medicinska knjiga; 1461-1467
5. dr Ivan M. Zgradic propedevtika misica, kostano-zglobnog sistema i nerava, Savremena administracija 1996 ; 130-178