Paraliza je gubitak mišićne funkcije jednog ili više mišića a funkcija mišića zavisi od očuvanosti nerva koji inerviše mišićne grupe.  Paraliza može biti  periferna i centralna.

Periferna paraliza je najčešće uzrokovana očtećenjem nervnog sistema, posebno kičmene moždine.

Centralna paraliza je uzrokovana moždanim udarom,traumom, cerebralnom paralizom, Parkinsonovom bolešću, ALS, spinom bifidom, multiplom sklerozom itd.

Pareza se ispoljava delimičnim narušavanjem mišićne funkcije – motorne i senzorne. Pareza je nepotpun prekid u sprovođenju nerva. Kod periferne pareze nerva mišići su  „mlitavi“, bez tonusa, pri podizanju ekstremiteta, ruka ili noga „pada“ , tonus je snižen i izostaju refleksi.

PAREZA N. PERONEUSA

N.Ishiadicus sadrži vlakna poreklom od L4-S2 nervnih korenova.Ovaj nerv je lokalizovan u potkolenici i izlazi iz gornjeg ugla poplitealne jame, zatim ide lateralnim delom kolena, uvija se oko glave fibule i deli na 2 završne grane: n. peroneus superficialis i n.peroneus profundus.

N.peroneus superficialis je zadužen za inervaciju m. peroneus longus i brevis i dermatoma spoljašnjeg srednjeg dela potkolenice, donje trećine spoljašnjeg dela potkolenice i dorzuma stopala.

N.peroneus profundus inerviše m.tibialis anterior, m.extensor hallucis longus,m.extensor digitorum longus i m.peroneus tertius.Inerviše dermatom dorzalne strane desne polovine prvog i levu polovinu drugog prsta.

N.peroneus je živac koji se nalazi ispod same površine kože, nedovoljno zaštićen mišićnim i potkožnim slojem. Pruža se duž spoljne strane potkolenice.

Lezije nerva mogu nastati iz više razloga:

1. Pritiskom na korenove nerava koji izlaze iz kičmene moždine od nivoa L4 do S2 uzrokovane discus hernijom, spondilolistezom, Faset sindromom, osteofitima.
2. Postoperativno-nakon operacije kuka i karlice.
3. U nivou kolena i to na  predilekcionom mestu na glavi fibule. Tu se nerv obavija oko fibule i deli na svoje dve završne grane.

Karakteristični simptom ove pareze je nemogućnost stajanja  na peti. Pri hodu prsti stopala zakačinju o podlogu – simptom visećeg stopala. Kod ove pareze hod na prstima je moguć.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike  i  pregleda lekara (fizijatra, neurologa, hirurga, ortopeda).

U dijagnostici pareze n. peroneusa koristi se elektrodijagnostika i elektromioneurografija (EMNG).  Elektromioneurografija se radi nakon tri nedelje od početka simptoma.

Lečenje se sprovodi fizikalnom terapijom uz dodatak medikamnentozne terapije – analgetici, vit B kompleksa, antireumatici.

Od fizikalnih procedura uključuje se:

1. Elektroforeza lekova – analgetika, anestetika, vitamina, kortikosteroida
2. TENS
3. Laseroth
4. Elektrostimulacija
5. Toploptne procedure-parafin
6. Magnetoterapija
7. IFS
8. Kineziterapija
9. Hidroterapija

Kod pareze n. peroneusa veliku ulogu ima nošenje peronealne ortoze, koja se koristi kao pomoćno sredstvo pri hodu u smislu što efikasnijeg oporavka nerva.

Peronealna ortoza drži stopalo od zadnjeg dela stopala do tačke metatarzalnih kostiju, pod uglom od 90 stepeni i omogućava prednjem delu stopala  da prati kretanje skočnog zgloba.

Peronealna ortoza sa tabanskim produžetkom je proizvedena od polipropilena visoke gustine. Zahvaljujući svom dizajnu omogućava elastičnost na nivou Ahilove pete, omogućavajući plantarnu ili dorzalnu fleksiju tokom hodanja, sprečavajući pad stopala, posebno u fazi balansiranja, i održavajući stopalo na 90º. Ortoza omogućava male adaptacije i modifikacije, primenjujući toplotu pomoću pištolja na vreli vazduh.

Namenjena je generalno, pacijentima sa ograničenjem dorzalne fleksije stopala. Propisuje se po pravilniku o medicinsko –tehničkim pomagalima pod šifrom:042 najčešće kod hemiplegija vaskularno-cerebralne etiologije i kod mlitave paralize kao i kod kod lezije nerava nakon povrede , operacije.

Peronealna ortoza pomaže  oporavku nerva olakšavajući izvođenje pokreta plantarne fleksije i dorzalne fleksije stopala što pomaže korisniku da  postigne normalan hod.