UVOD

Najčešće mesto kompresije n.ulnarisa је u predelu lakta, a ređe u ručnom zglobu i šaci.

Uzroci kompresije su različiti: mogu ih izazvati koštani deformiteti , trauma, tumori, mogu nastati u toku opšte anestezije za vreme hirurških zahvata…

N.ulnaris je najčešće komprimovan u dva nivoa, u ulnarnom žlebu  i  pri prolazu izmedu dve glave m.flexor carpi ulnarisa

1. a) ulnarni žleb (sulcus ulnaris syndrom):

To je koštani žleb sa zadnje strane medijalnog epikondila humerusa gde je sulcus n.ulnaris-a nadsvođen uskom fibroznom trakom ligamentum epycondyloolecraneum i tako gradi kanal kroz koji prolazi n.ulnaris. Lig.epicondyloolecraneum ima zadatak da zadrži n.ulnaris u njegovom žlebu iza medijalnog epikondila humerusa. Distalno od žleba ulnarnog živca odvajaju se grane n.ulnarisa za m.flexor carpi ulnaris, ulnarnu polovinu  m.flexor digitorum profundus, misiće hipotenara, mm.interossei, dva ulnarna lumbrikalna mišića, m.adductor pollicis i caput profundum m.flexor pollicis brevis.

Senzitivne grane n.ulnarisa takodje se odvajaju ispod visine žleba ulnarnog živca.

prolaz ulnarnog živca kroz ulnarni žleb

b) Mesto kopresije je i pri prolazu n.ulnarisa izmedu dve glave m.flexor carpi ulnarisa (syndrom musculus flexor carрi ulnaris) izmedu kojih je razapeta fibrozna traka koja gradi ulaz u kana1 u koji n.ulnaris ulazi u dubinu podlaktice, tj. u sulcus antebrachi ulnaris.

Kako n. Ulnaris ulazi u sulcus antebrachi ulnaris zajedno sa ulnarnom arterijom koja је od kubitalne arterije došla kroz tesnac izmedju m.flexor digitorum superficia1is i m. flexor digitorum profundus, а koji se u anatomskoj literaturi naziva „canalis cubitalis“ i nema nikakve veze sa ulnarnim živcem to po mnogim autorima nema razloga da se koristi pojam „cubitalis tunel syndrom“.

prolaz ulnarnog živca između dve glave m.flexor carpi ulnarisa

Klinicka slika kompresije ulnarnog živca se karakteriše bolom , smetnjom senzibiliteta u inervacionom području n.ulnarisa a potom i hipotrofijom i slabošću mišića inervisanih n.ulnarisom. Teško је razlučiti simptome žleba ulnarnog živca i sindroma m.flexor carpi ulnaris jer su simptomi vrlo slični.

Bo1na osetljivost i Tinelov znak lokalizirani su u sindromu m. flexor carpi ulnaris nešto

distalnije i anteriorno u odnosu na simptome kod kompresije u nivou žleba ulnarnog živca.

Utvrđivanje mesta kompresije živca i procenu stepena oštećenja n.ulnarisa moguće je odrediti elektrofiziološkim ispitivanjem.

Primer elektrofiziološkog ispitivanja rađenog na gornjim ekstremitetima u intervalu od 3 godine kod pacijenata sa kompresivnom neuropatijom.

U kabinetu za EMNG dijagnostiku u periodu od 2006 do 2009 pregledano је ukupno 900 pacijenata . Od toga je kod 182 pacijenta postavljena dijagnoza kompresivne neuropatije, uzrokovane mehaničkim pritiskom okolnih  anatomskih struktura na razlicitim predilekcionim mestima različitih nerava.

Elektrofiziološko ispitivanje obuhvata: merenje motorne i senzitivne provodljivosti živaca i  elektromiografiju mišica.

Elektromioneurografski na1az kompresivne neuropatije n.ulnarisa u predelu lakta pokazuje sledeće: fokalno usporenje provodljivosti preko lakta na rastojanju od 10 cm, tj. razliku u brzini preko lakta u odnosu na istu proksimalno i distalno veću od 10 m/sec., redukciju amplitude i produženo trajanje М potencijala pri proksimalnoj stimulaciji, neurogeni inervacioni EMG uzorak, denervacionu aktivnost u dorsalnom interosealnom mišiću i mišićima hipotenara.

Prikaz rezultata EMNG

Od 182 pacijenta kod kojih je postavljena dijagnoza kompresivne neuropatije, kod 12 је dijagnostikovana kompresija n.ulnarisa u predelu lakta , kod 10 u predelu ručnog zgloba, kod 157 pacijenata je kompresija n.medianusa u predelu carpa1 tunela, kod jednog u predelu

podlaktice, kompresija n.radialisa i n.peroneusa u jednom slučaju. Pacijenti kod kojih je dijagnostikovana kompresivna neuropatija n.ulnarisa u predelu lakta , bili su 8 muškog ,4 ženskog роlа , prosecne starosti 50 god. Fizikalnom terapijom je lečeno 9pacijenata  а operisano 3 pacijenta.

ZAKLJUČAK

Elektromioneurografija je dopunska dijagnostička metoda  kojom  određujemo 1okalizaciju komрresije, stepen oštećenja nerva , što ima svoj dijagnostički,  diferencijalnodijagnostički , terapijski i prognostički značaj.