Tokom poslednjih 50 godina sport osoba sa invaliditetom naglo se razvija. Od prvih takmičenja bolesnika u bolnici u Stouk Mendevilu 1948. godine, Paraolimpijske igre prerasle su u najveći sportski događaj invalidnih osoba na svetu, u kome učestvuje I više od 4000 sportista iz oko 130 zemalja. Izvanredni rezultati hendikepiranih sportista dokazuju njihov potencijal. Maraton sportista u invalidskim kolicima obično traje manje od sat ipo, dok sportisti sa amputiranom nogom mogu da skoče uvis I više od 2m. Na igrama Komonvelta 2002. godine hendikepirani sportisti su se u plivanju takmičili sa sportistima bez invaliditeta.

Razvoj takmičarskog sporta za osobe sa invaliditetom doprineo je širenju znanja o potencijalu ovih sportista pre svega u medicinskim krugovima. Vežbanje pozitivno utiče na poboljšanje zdravlja sportiste. Najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog inteziteta, 5 dana nedeljno preporučuje se I sportistima sa invaliditetom, uz postepeno povećavanje trajanja, inteziteta I učestalosti aktivnosti, specifične za određenu vrstu invaliditeta.

Na žalost, osobe sa invaliditetom retko učestvuju u redovnim fizičkim aktivnostima iz brojnih razloga, pre svega kulturoloških I socioloških, kao I zbog nedostupnosti odgovarajućeg prostora za bavljenje izabranim aktivnostima. Fizički aktivan života doprinosi povećanju samopouzdanja sportista sa invaliditetom I njihovom lakšem uključenju u društvo. Postojeći podaci ukazuju da aktivni pojedinci sa invaliditetom ređe posećuju lekara I da sportisti sa paraplegijom primetno manje pate od ozbiljnih oboljenja u odnosu na invalidne osobe koje nisu fizički aktivne.

Oštećenja invalidnih osoba mogu biti različita I dele se na fizička, senzorna I intelektualna. Brojne organizacije širom sveta bave se pružanjem podrške I unapređenjem sporta za osobe sa invaliditetom. Sve te sportiste, osim onih sa oštećenim sluhom, na globalnom nivou objedinjuje Međunarodni paraolimpijski komitet. Paraolimpijske igre, koje su takođe takmičenje na vrhunskom nivou, održavaju se u istom gradu kao I Olimpijske igre I to dve , tri nedelje posle njih.

Pravo učešća imaju sledeće grupe sportista sa invaliditetom:

• Sportisti sa oštećenjem kičme
• Sportisti sa amputiranim ekstremitetima
• Sportisti sa oštećenim vidom
• Sportisti sa cerebralnom paralizom
• Sportisti sa ostalim oštećenjima koja ne spadaju u pomenute grupe, kao što su npr. Mišićna distrofija, multipla skleroza
• Sportisti sa intelektualnim oštećenjima (ili smetnjama u učenju)

Na Paraolimpijskim igrama u Atini 2004. godine sportisti sa invaliditetom takmičili su se u streličarstvu, atletici, boćanju (prilagođenom za sportiste sa cerebralnom paralizom), biciklizmu, konjičkom sportu, malom fudbalu (sa 5 ili 7 igrača), džudou, dizanju tegova, jedrenju, streljaštvu, plivanju, stonom tenisu, odbojci, košarci, mačevanju, ragbiju I tenisu.

Postoje I zimske Paraolimpijske igre sa alpskim I nordijskim disciplinama I hokejom na sankama.

Sa stanovišta zdravlja, između sporta I vežbanja postoje značajne razlike. Naime, sport nije uvek vežbanje, I obrnuto. Sport podrazumeva takmičenje I sportista mora da ispuni određene fiziološke zahteve. Sport nužno ne doprinosi zdravlju, jer različiti sportovi iziskuju različit stepen fiziološkog stresa, a I rizik od povreda je različit. Ipak, I pored mogućih nedostataka, sport doprinosi poboljšanju celokupne fizičke forme čoveka.

Iako vrhunski sportisti sa invaliditetom stiču sve veću popularnost širom sveta, I dalje nema dovoljno podataka o njihovim sportskim mogućnostima, zbog čega je I otkrivanje njihovog talenta teže.

Fiziologiju sportista u invalidskim kolicima lakše je uporediti sa fiziologijom zdravih biciklista, pre nego trkača, jer točkove kolica kao I točkove bicikla, treba okretati stalno I istovremeno upravljati kolicima. Brzina okretanja točkova kod svakog sportiste je drugačija, a različite su im I  propulzivne tehnike pomoću kojih ovi sportisti ostvaruju različite rezultate.

Povrede mogu biti specifične za svaku vrstu invaliditeta ili sporta kojim se osoba bavi. Ponovljeni I snažni pokreti I pritisak na koren šake pri okretanju točka kolica, mogu da izazovu uklještenje perifernih nerava. Najčešće su ugroženi središnji živac u karpalnom tunelu I lakatni živac u ručnom zglobu I podlaktici. Bol u ramenu takođe je rasprostranjen među sportistima u kolicima. On ne ukazuje nužno na patološke promene.

Dizajn I specijalne legure kolica mogu povećati ili smanjiti mogućnost povreda u sportu, kao I što utiču na ostvarivanju uspeha I sportskih rezultata.

Kolica proizvođača Sunrise Medical zadovoljavaju sve potrebe vrhunskih svetskih sportista I rekreativaca. Individualna proizvodnja laganih aktivnih kolica omogućava da svaki detalj na njima bude prilagođen korisniku kako bi svaku aktivnost obavljao na njemu najlakši način. Njihov nezavisni ram izmenjivih komponenti prilagodljiv je promenljivim uslovima bez zamene celih kolica. Laki ram se sklapa uz mali napor za lako skladištenje iza sedišta automobila. Kolica Sunrise Medical imaju širok spektar mogućnosti podešavanja čime omogućavaju precizno podešavanje svih performansi. Specijalna termička obrada aluminijuma obezbeđuje da zidovi cevi budu tanji I lakši sa povećanom čvrstinom što je za sportske aktivnosti od velike važnosti.

Rezultat – lakši i jači prednji okvir kojim je lakše upravljati. Cilj kvaliteta laganih aktivnih kolica je da se više energije prenosi na pogon I ne gubi u kretanju okvira, što snažna, čvrsta I izuzetno lagana kolica Sunrise Medical I postižu.

To su jedna od energetski najučinkovitijih invalidskih kolica koja su danas dostupna zahvaljujući i svom dizajnu.