Dijabetesno stopalo je veliki problem obolelih od šećerne bolesti. To je česta i ozbiljna, hronična komplikacija dijabetesa, nastala kao posledica promena na nervima i krvnim sudovima, komplikovanih infekcijom.

Dijabetesno stopalo čine promene na koži, mišićima i kostima obolelih od šećerne bolesti. To su defekti kože (ulceracije), koje mogu biti sa infekcijom ili bez nje, različiti deformiteti stopala, hronični otoci, ishemične promene, nekroza i gangrena.

Faktori rizika

Dijabetesno stopalo se obično javlja kod osoba koje boluju od šećerne bolesti duže od deset godina. Češće je kod muškaraca, posebno onih koji loše regulišu šećer u krvi i imaju i druge komplikacije dijabeta (kardiovaskularne, očne i burežne). Ova komplikacija se češće javlja kod pušača i osoba koje ne obraćaju dovoljno pažnje nezi stopala. Nošenje neudobne obuće favorizuje nastanak ove teške komplikacije.

Svaka promena na koži stopala, ako se zanemari, može voditi u krajnjoj liniji ka amputaciji dela i celog stopala. Rizik od amputacije je veći ako postoje promene na nervima nogu (periferna neuropatija), koje su praćene gubitkom osećaja za bol. Taj osećaj ima zaštitnu ulogu, jer upozorava bolesnika da ima neki problem sa stopalom. Zbog smanjenog osećaja za bol ili njegovog gubitka dijabetičari često ne primete početne promene na koži, već ih uoče kada su uzele maha i teže se leče. Crvenilo kože, žulj, krvarenje ispod njega, pukotine kože (ragade) i druga oštećenja kože, nastala nošenjem neudobne obuće, ne retko budu početne promene koje se završe amputacijom. Koštani deformiteti topala, kao što su čukljevi, takodje, predstavljaju rizik. Oslabljen ili ugašen puls na stopalu, koji označava perifernu vaskularnu bolest, patološke promene na noktima (urastao nokat, trofičke promene), predhodne ulceracije ili amputacije prsta predstavaljaju povećan rizik od amputacije stopala.

Najčešći uzrok ulceracija je neuropatija uz deformitet i traumu, nastalu nošenjem tesne obuce .Dijabetesno stopalo se sematski deli na dva tipa:

• neuropatsko stopalo gde dominiraju promene na nervima (neuropatija), a cirkulacija je jos uvek zadovoljavajuavajuca
• Neuroishemicno stopalo kod koga osim promena na nervima postoji i losa  cirkulacija (puls na krvnim sudovima stopala se ne pipa)

U oba tipa infekcija dodatno komplikuje situaciju. Ulceracija ili neko drugo ostecenje predstavlja ulazna vrata za infekciju. Infekcija koja se kod dijabeticara tesko leci i razjeda tkiva stopala, pa i kosti , sto je uzrok kasnije amputacije.

Preventiva

Sprecavanje  promena na nervima i krvnim sudovima (neuropatija i angiopatija) se vrsi  prestankom pusenja i dobrom regulacijom dijaetesa tj. odrzavanjem glukoze u normalnim granicama. Svako povecanje secera  u krvi iznad normalnog je rizik za ova oboljenja .

Dijabeticari treba svakodnevno nakon pranja nogu da lepo pogledaju stopala. Svaka i najmanja promena, kao mala pukotina ili ranica je razlog za odlazak lekaru. Noge treba nakon pranja brizljivo osusiti, jer to smanjuje rizik od gljivicne infekcije. Nokte treba pazljivo seci , da bi se izbegla povreda. Koza stopala se neguje hranljivim kremama bez mirisa. Obuca treba da bude udobna. Najbolje je nositi ortopetsku, izradjenu prema sopstvenom stopalu,a postoje I posebne carape kao I ulosci namenjeni dijabetesnom stopalu.

Lečenje

Lecenje dijabetesnog stopala sprovode dijabetolog, vaskularni hirurg, ortoped i neurolog. Lecenje ulceracija zahteva svakodnevno previjanje rane  uz upotrebu savremenih hidrofilnih gaza . . Infekcije su mesovite. Zapocinje se lecenje antibioticima sirokog spektra dok ne stigne rezultat brisa uzetog iz dubljih delova rane. U slucaju gangrene vrse se amputacije prstiju delova stopala,celog stopala I u krajni slucajevima podkolena amputacija.Ako postoji periferna vaskularna bolest vrsi se hirurska revaskularizacija (arterijski bypass i angioplastika).