Periferna  neuropatija  je  stanje  koje se pojavljuje u sklopu mnogih oboljenja i u raznim  uzrastima  a nastaje kao posledica oštećenja nerava izvan kičmene  moždine. Periferna neuropatija često izaziva slabost, ukočenost i bol. Navedeni simptomi se obično javljaju u rukama i nogama, ali i u drugim delovima tela. Pacijenti perifernu neuropatiju najčešće opisuju kao trnjenje ili žarenje.

Simptomi periferne neuropatije se mogu javiti nakon oštećenja jednog nerva (mononeuropatija) ili dva i više nerava(višestruka mononeuropatija) ili istovremeno više nerava u telu (polineuropatija).

Najčešće se kod periferne neuropatije simptomi razvijaju postepeno i zavise od toga koji je nerv zahvaćen senzitivni ,motorni ili nervi autonomnog vegetativnog sistema.

Najčešći simptomi su:

• Osećaj trnjenja , mravinjanja u nogama ili rukama koji se širi,
• Osećaj žarenja,
• preosetljivost na dodir, pa čak i vrlo lagani dodir,
• promene na koži, kosi i noktima,
• nedostatak koordinacije,
• slabost mišića ili paraliza,
• problem sa krvnim pritiskom, srčanim ritmom
• problem od strane organa sa varenjem ( mučnina, nadutost…)
• vrtoglavica

Periferna neuropatija se može javiti kao rezultat različitih povreda (trauma ili dugotrajni pritisak na nerv),  metaboličkih problema i izlaganja toksinima, prekomerna doza nekog leka ili dugotrajna izloženost nekoj hemikaliji (arsen, olovo, živa). Određene bakterijske infekcije (varicella zoster), mogu neposredno pogoditi periferne živce, čak i virusna infekcija može izazvati tešku perifernu neuropatiju. Isto tako alkoholizam, određene autoimune bolesti (lupus, reumatoidni artritis, Sjogrenov sindrom), nedostatak vitamina , razna oboljenja…Jedan od najčešćih uzroka periferne neuropatije je dijabetes.

Pacijenti oboleli od dijabetes melitusa  i sa tegobama  periferne neuropatije  često ukazuju na  poremećaj  senzibiliteta bilo da je lokalizovan na rukama , šakama, duž nogu i stopalima. Nekada su tegobe simetrične , nekada asimetrične. Često opisuju tegobe u vidu bolova, osećaja mravinjanja, žarenja i trnjenja , često u toku noći  i najčešće u stopalima. Često navode da imaju osećaj da su noge u čizmama ili čarapama. Vremenom gube osećaj za dodir, temperaturu, vibracije… Polineuropatija može da dovede do otežanog hoda (pareza) ali u teškim slučajevima hod je onemogućen (paraliza). Najteže komplikacije ove periferne polineuropatije dovode do nekroze i gangrene i posledičnog gubitka ekstremiteta a sve to utiče na kvalitet njihovog života.

Prognoza i tok bolesti su različitii i zavise od tipa bolesti.

Na prvom mestu je uvek prevencija , edukacija pacijenta i nega, adekvatan higijensko-dijetetski režim ishrane. Takođe treba skrenuti pažnju na smanjen zaštitni senzibilitet (na termičke, mehaničke i hemijske agense), na potrebu svakodnevnog pregleda naročito stopala. Da bi se prevenirali senzitivni simptomi neophodno je dovesti do poboljšanja endoneuralnog protoka  krvi, povećanja nivoa glutationa i antioksidativnog delovanja na slobodne radikale kiseonika u dijabetičnom nervu i  tako smanjio osećaj bola i utrnulosti. U terapiji se koriste mnogobrojni lekovi čije se dejstvo zasniva se na rezultatima anti-oksidativnog tretmana i primeni jakog antioksidativnog preparata alfa-lipolinske kiseline.

Veliki značaj imaju rehabilitaciono-balneo-kinezi-terapijsko lečenje i primena fizikalnih agenasa (elektroterapija , magneto terapija, ultrazvučna terapija, lasero terapija, termo terapija-svetlost, peloid, parafin), kao i primena hiperbaričnih komora.

U slučajevima kada je došlo do velikog oštećenja mišića neophodno je povećanje mišićne snage kao i obima pokreta a nekada su potrebna su i pomagala koja će omogućiti veću pokretljivost i samostalnost (upotreba štapa , štaka , hodalica , rolatora).

Ako se ne leči adekvatno i na vreme periferna neuropatija posebno dijabetesna zbog atrofije mišića, propadanja tkiva nekroze i dekubitalnih promena pa i gangrene  dovodi do hiruških intervencija, amputacija delova ili celih ekstremiteta.

Česta komplikacija dijabetesne neuropatije je i pojava takozvanog Dijabetesnog stopala. Zato je neophodno obratiti pažnju na odgovarajuću higijensku negu stopala uključujući kožu i nokte i nošenje odgovarajuće obuće prvenstveno preventivno (ortopedsku obuću načinjenu prema njihovom stopalu kao i nošenje anatomskih uložaka u obući),  kao i nošenje specijalnih čarapa za dijabetičare koje su anatomski oblikovane, sa dodatkom  mikropliša na području prstiju, pete i tabana ,napravljene od pamuka (sadrži srebro) bez šavova . Uz to, treba češće pregledati i unutrašnjost obuće. Ukoliko već imaju promene na mestima izloženim pritisku (npr. eritem, kalus, ulceraciju) neophodno je adekvatno tretiranje promene i nošenje obuće koja raspoređuje pritisak na druge površine tj. nošenje postoperativnih cipela koje rasterećenjem prednjeg ili zadnjeg dela stopala pomažu zarastanje rana. Ukoliko su prisutni već koštani deformiteti nose se odgovarajuće cipele pravljene po individualnoj meri. U slučaju najtežih komplikacija amputacija dela stopala ili celog stopala, kao i potkolenih i natkolenih amputacija pacijenti se usmeravaju na preprotetičku rehabilitaciju i izradu proteza koje će poboljšati aktivnosti svakodnevnog života.