Kontakt: +381/11-2435-636
Najčešći urođeni deformitet stopala u dece – Talipes equinovarus congenitus

Najčešći urođeni deformitet stopala u dece – Talipes equinovarus congenitus

Svi deformiteti stopala mogu biti funkcionalni(korektibilni, položajni) i strukturalni koji nastaju u toku intrauterinog razvoja.

Njih čine više komponenti :

* equinus- plantarna fleksija stopala

*Talus calcaneus- dorzalna fleksija stopala

*adductus- zakrivljenost stopala put unutra

*abductus- zakrivljenost stopala put spolja

*supinatus- taban gleda unutra

*pronatus- taban gleda upolje

*varrus- adduktus i supinatus

*valgus- abduktus i pronatus

*cavus exavatus- uzduzni lukovi tabanskog svoda  uzdignuti i skraceni

*convexus- izduzeni lukovi, taban izbocen, povecana povrsina oslonca na tabanu

 

Najčešći urođeni deformiteti stopala su:

  1. TPEVC-  Talipes equinovarus congenitus
  2. MTVC- metatarsus varrus congenitus
  3. PTVC- pes talovalgus congenitus
  4. PEXC-  pes excavatus congenitus
  5. Pes plano valgus convexus talus verticalis

TPEVC- Talipes equinovarus congenitus

TPEVC je urođeni deformitet stopala, nepoznate etiologije. U narodu ga nazivaju  uvrnuto, čupasto ili zgrčeno stopalo. To je najčesći deformitet stopala. Dva puta je češći kod dečaka. Deformacija je lokalne prirode i zahvata potkolenicu i naročito stopalo. Promene su izazvane primarno i sekundarno, zahvaćene su kosti i sva meka tkiva  dajući karakterističan izgled varusa i equinusa, tako da nekad palac dodiruje potkolenicu. Njega karakteriše strukturalnost, tvrdokornost, velika sklonost ka recidivima i trajnim sekvelama.

Klasifikacija određuje prognozu, način lečenja i uspeh terapije.

Deli se na:

  1. Posturalni ili funkcionalni, gde je promena lokalnog tipa , samo na stopalu, korektibilno je, mekano. Dužina stopala je očuvana.  Evolucija ide u pravcu normalizacije ( restitutio ad integrum), samo sa fizikalnom i ortotskom terapijom.

2, Strukturalni ima dva entiteta:

  1. Fleksibilni ili manje rezistentni oblik sa blagom hipotrofijom potkolenice, očuvanom dužinom stopala, a pasivnom imobilizacijom se postiže delimična korekcija.
  2. Rigidni ili rezistentni oblik karakteriše hipotrofija potkolenice, kraće stopalo, visoka i mala peta,subluksacija ili luksacija talonavikularnog zgloba, stopalo paralelno sa unutrasnjom stranom potkolenice. Indikovano je i operativno lečenje.

Terapijski pristup

Lečenje započinje odmah nakon postavljanja dijagnoze, tj. u porodilištu, ultrarano, bez obzira da li se radi o funkcionalnom ili strukturalnom deformitetu, dok su ligamenti jos mekani pod dejstvom majčinih hormona.Smatra se da je period od prvih 42 dana  period apsolutne reduktibilnosti.

Cilj lečenja je da svi zglobovi zauzmu svoje fiziološke  pozicije, skraćeno meko tkivo istegne, zadrži korigovani položaj, postigne mišićna ravnoteža pospeši ishrana, cirkulacija i rast potkolenice i stopala. Cilj je postizanje plantarne pozicije stopala (anatonsko-funkcionalne restitucije) dok dete ne počne da stoji na noge.

Do 6-te nedelje života se leči konzervativno kada je preporuka da se uradi Rtg snimak stopala i potkolenice  i donosi odluka o nastavku lečenja – fizikalnom konzervativnom terapijom ili/i operativnim putem

Vrste terapijskih fizikalnih procedura

  1. Termoterapija- parafinoterapija započinje od 10-og dana rođenja, trideset dana , pa se pravi pauza od 15 dana. Koristi se kao uvodna procedura kineziterapije.
  2. Elektroterapija-  elektroforeza- EF I  elektrostimulacija- EST
  3. Kineziterapija je osnova konzervativnog lečenja i provlači se kroz sve faze lečenja i uzrasta  deteta. Sa njom počinje i završava se svaki oblik lečenja  TPEVC. Obuka roditelja za izvođenje  vezbi kod kuće je jako bitan deo lečenja jer se vežbe izvode 3-6 puta  dnevno već nakon trećeg dana od rođenja , na svaka 3-4 sata, majmanje 1 sat nakon obroka a vežbe ne traju duže od 15 minuta za svako stopalo.

Svi elementi odjednom se NIKADA  ne koriguju , već svaki posebno od  distalnog ka proksimalnom, prvo adduktus prednjeg dela stopala, zatim varus, ekvinus i na kraju ekskavatus. Zadržavanje u krajnjem istegnutom položaju je 10-15 sekundi. Vežbe se ponavljaju dvadesetak puta. Cilj je postizanje hiperkorekcije u svakom ugroženom zglobu.

Kineziterapijom započinjemo i završavamo lečenje  ovog deformiteta stopala. Praćenje deteta i povremena fizikalna terapija ukoliko ima potrebe za njom traju dok se ne zavrsi rast i razvoj deteta.

Povezane objave