Kontakt: +381/11-2435-636
Lumbalni bolni sindrom

Lumbalni bolni sindrom

  

Lumbalni bol doživi 80% ljudi tokom života. Ima osobinu da recidivira. Lumbalni bolni sindrom je jedan od najučestalijih zdravstvenih problema današnjice i najčešći uzrok izostanka s posla. Procenjuje se da 80% populacije tokom života, bar jednom, oseti bol u području donjeg, lumbalnog dela kičme, koji recidivira kod najmanje 50% ovih pacijenata.

Problem „bola u leđima“ se najčešće javlja u najproduktivnijem periodu čovekovog života, između tridesete i pedesete godine starosti, podjednako često kod osoba oba pola. Kod većine je praćen smanjenom sposobnošću za rad i potrebom za adekvatnim medicinskim tretmanom. Međutim, srećna okolnost je ta da većina pacijenata s lumbalnim bolnim sindromom, uglavnom, prođe kroz odgovarajući medicinski tretman i oporavi se u potpunosti, a samo kod 5% pacijenata ovaj bol pređe u stadijum hronične bolesti.

Najčešći uzroci lumbalnog bola su:

– degenerativne promene diskusa i zglobova kičmenog stuba (diskus henrija, spondiloza, spondilolisteza)
– strukturalni poremećaji (skolioza, kifoza, lordoza)
– povrede koštanog, mišićnog i ligamentarnog sistema lumbalne regije – traume
– upalne reumatske bolesti (ankilozantni spondilitis i reumatoidni artritis)
– infektivne bolesti
– tumori

Prema dužini trajanja bola, lumbalni sindrom se klasifikuje u tri oblika:

а) akutni lumbalni bol (sa trajanjem kraćim od 6 nedelja)

  1. b) subakutni lumbalni bol (sa trajanjem 6-12 nedelja)
  2. c) hronični lumbalni bol (sa trajanjem dužim od 12 nedelja).

Bol je najčešći simptom kod bolesti i povreda, pa tako i kod lumbalnog sindroma. On nastaje usled oštećenja tkiva i u osnovi predstavlja zaštitnu reakciju organizma od daljeg oštećenja. Međutim, intenzitet bola nije uvek u srazmeri sa stepenom tkivnog oštećenja, jer bol nije samo telesni već je on takođe i mentalni proces sa širokim reperkusijama i posledicama.

Prema težini i toku bolesti lumbalni sindrom se može svrstati u tri grupe:

а) nespecifični lumbalni sindrom (prisutan u oko 95% obolelih) koji se manifestuje u vidu bola u krstima.

  1. b) sindrom išijasa (prisutan u manje od 5% obolelih) gde se bol širi najčešće duž jedne noge, a glavni uzrok je kompresija nerva koja je najčešće izazvana hernijacijom intervetrebralnog diskusa.
  2. c) ozbiljna spinalna patologija sa ispadima funkcija, koja je prisutna u manje od 2% slučajeva.

 

Degenerativnim promenama diska i njegovoj hernijaciji, mogu da doprinesu razni faktori među kojima su standardni i najčešće zastupljeni:

-starenje organizma

-veliko i nepravilno fizičko opterećenje kičme (dinamičko opterećenje: težak fizički rad, podizanje tereta, nošenje, česti ponavljani pokreti kičme: saginjanje, uvrtanje itd.)

-statičko opterećenje: dugotrajno sedenje u neadekvatnom položaju, bez naslanjanja

-velike vibracije koje se prenose na kičmu (rad sa kompresorom, duga vožnja u kolima) -konstitucionalni faktori (telesna visina, težina, gojaznost, fizička kondicija)

-trudnoća

-pridružene bolesti (trenutno postojeće i ranije)

-loše navike (pušenje, alkoholizam)

-genetski faktori, odnosno porodična predispozicija i nasleđivanje

 

Među degenerativnim promenama kičmenih struktura, kada je u pitanju lumbalni sindrom, najčešći etiološki faktor koji dovodi do pojave bola i oštećenja funkcionalnog stanja je hernijacija intervertebralnog diska. Diskusna hernija se definiše kao lokalizovani prodor diskalnog sadržaja izvan fizioloških granica i opsega diska. Uzroci hernijacije su u prvom redu specifična građa diska i degenerativne i traumatske promene na njegovim strukturama. Parestezija (izmenjeni osećaj, osećaj mravinjanja), nekad i hipestezija (smanjen osećaj za dodir) u palcu noge govore da je u pitanju lezija korena L5, odnosno ošećenje diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena. Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu, reč je o oštećenju korena S1. Bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Mogu se naći i raznovrsni motorni znaci – najčešći nalaz je refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstavlja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta. Pokretljivost donjeg dela kičme je ograničena, naročito unazad. Može se javiti i hipotonija mišića npr. glutealnih a nekada i mišića cele noge.

Mnoga istraživanja se bave proučavanjem povezanosti bola sa psihosocijalnim faktorima i funkcionalnim statusom. Bol može izazvati ili povećati razne psihološke poremećaje kao što su anksioznost, depresija, strah, slabija tolerancija na pridruženi stres i pesimizam u odnosu na budućnost i ishod lečenja, a može uticati i na smanjenje svakodnevne fizičke i radne funkcionalnosti, što istovremeno dovodi i do raznih socijalnih problema.

 

Lečenje akutnog lumbalnog sindroma

Mirovanje se ne savetuje bolesnicima sa običnim lumbalnim bolom (bez neuroloških poremećaja). Kod jakog bola ostajanje u postelji treba ograničiti na nekoliko dana da bi se izbegao negativni efekat mirovanja (atrofija mišića, prelazak bolesti u hroničnu).
Treba razumno koristiti leđa: izbegavati položaje koji pojačavaju bol, podizanje tereta, rotacionih pokreta, savijanja.
– aplikacija leda na bolno mesto (onoliko često koliko je to potrebno) može smanjiti bol jer hladnoća ima analgetski i antiinflamacijski efekat
– NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) su efikasni u simptomatskom lečenju nespecifičnog akutnog lumbalnog sindroma. Imaju analgetski i antiinflamacijski efekat. Dužina lečenja NSAIL je od nekoliko dana, najčešće, do 4 nedelje. Preporučuje se jedan NSAIL, a ne njihova kombinacija. Preporučuje se oralno lečenje. Pri odabiru leka voditi računa o gastrointestinalnim neželjenim reakcijama i alergiji.

– Aplikacija leda na bolno mesto (onoliko često koliko je to potrebno) može smanjiti bol jer hladnoća ima analgetski i antiinflamacijski efekat.

– Spinalna manipulacija (koju obavlja stručno lice) može biti efikasna u podgrupi bolesnika (subluksacija faset zglobova) bez išijasa, ali ne može sprečiti recidive ili nastajanje hroničnog lumbalnog sindroma. Manipulacija koju obavlja nemedicinsko osoblje nije od koristi, a može biti vrlo štetna. Stručno lice mora dijagnostikovati bolesnike sa faset sindromom kod kojih je manipulacija od koristi. Ne sme se raditi kod radikularnih lezija i brojnih drugih stanja.

U akutnoj fazi  savetujem nošenje lumbalnog midera LordoLoc-a ili LumboLoc-a za rasterećenje lumbalne kičme i lumbosakralnog prelaza sa rasteretnim delovanjem na muskulaturu. Ovi mideri omogućavaju pacijentu veću aktivnost i skraćenje perioda mirovanja jer daju sigurnost od neželjenih pokreta koji izazivaju jaču bol.

 

Lečenje subakutnog lumbalnog sindroma (trajanja 6-12 nedelja)

Malo je bolesnika čiji bol ne prolazi za 6 nedelja. Ako lumbalni bol a naročito išijas traju 6 nedelja i duže, ukoliko se bol i slabost pojačavaju uprkos terapiji potrebna je:
– reevaluacija dijagnoze – ponovo anamneza i klinički pregled da bi se isključile ozbiljne bolesti ili nespinalna stanja kao uzrok lumbalnog bola

– dodatna ispitivanja: laboratorijska, radiografska, EMNG, druge metode vizualizacije

– razmatranje potrebe za hirurškim lečenjem.
– neophodno je obaviti konsultacije specijalista različitih profila: neurohirurga ili ortopeda, neurologa, reumatologa i fizijatra

– Intermitentna primena NSAIL ili paracetamola u skladu sa jačinom bola.

– Program vežbi (fleksije, ekstenzije i jačanja) dovodi do klinički značajne redukcije bola i poboljšanja ukupnog stanja bolesnika.

–  Bol se može suzbiti blokadom bola elektroterapijom kao i terapijom laserom.

– Ne sme se zaboraviti na važnost ispravnog držanja tela. U tom cilju preporučujem sedenje na Sissel Sit Special 2 u 1 jastuku koji pruža rasterećenje celog kičmenog stuba. Sastoji se iz dva anatomska udubljenja koji poboljšavaju kvalitet sedenja za savšeno rasterećenje kičme. Sedenjem na ovom jastuku sprečava se postavljanje kičme u lumbalnu lordozu i torakalnu kifozu, što je cilj za sve ljude a naročito za pacijente sa lumbalnim sindromom.

 

Lečenje hroničnog lumbalnog sindroma (trajanja > od 12 nedelja)

 

Što se tiče medikamentne i fizikalne terapije, važe iste preporuke kao za subakutni lumbalni sindrom, a mogu se konsultovati i lekari drugih specijalnosti. Mirovanje se ne preporučuje.
Medikamentna terapija NSAIL / analgeticima po potrebi. Fizikalnu terapiju primeniti intenzivno uz toplotne i analgetske elektroprocedure. Topla pakovanja, kriomasaža i ručna masaža se preporučuju kao priprema za kineziterapiju. Intenzivne i dugotrajne terapijske vežbe imaju jasno dokazane efekte na smanjenje bola i poboljšanje funkcionalnog kapaciteta. Preporučuju se vežbe za ekstenzore trupa, paravertebralnu i abdominalnu muskulaturu i mišiće stabilizatore lumbalne kičme.

Uvek savetujem nastavak nošenja midera LordoLoc ili LumboLoc, kao i dalje sedenje na Sissel Sit Special 2 u 1 jastuku.

 

 

 

Povezane objave