Kontakt: +381/11-2435-636
KLASIFIKACIJA I DEFINICIJA POLINEUROPATIJA

KLASIFIKACIJA I DEFINICIJA POLINEUROPATIJA

Polineuropatija (PN) je  po definiciji:  difuzno i simetrièno oboljenje perifernih nerava (uglavnom ekstremiteta), oznaèava razlièite poremeæaje i njihove manifestacije na perifernom nervnom sistemu (PNS), šarenolike geneze i klinièkog ispoljavanja.

U Polineuropatiji prisutan je poremeæaj funkcije i strukture perifernih motornih, senzornih i autonomnih neurona.

Polineuropatije èine heterogenu grupu oboljenja u oko 40% sluèajeva, etiologija bolesti ostaje nepoznata, pa je i kalsifikacija kompleksna.

Sa kliničkog aspekta etiološka klasifikacija je najlogičnija:

  • PN u metaboličkim poremećajima: (šećernoj bolesti, uremiji, cirozi jetre, gihtu, hipotireoidizmu, lipoproteinskim poremećajima, hipoglikemijskim stanjima)
  • PN u nedovoljnoj ili neadekvatnoj ishrani
  • PN zbog povemećaja apsorpcije vit. B12
  • PN zbog dis- ili para-proteinemije
  • PN u bolestima malapsorpcije
  • PN u infektivnim bolestima: (lepri, mononukleozi, tifusu, paratifusu, HIV infekciji, difteriji, botulizmu, boreliozi )
  • PN u bolestima arterija (vaskularne):(polyartheritis nodoza i drugim kolagenozama i aterosklerozi )
  • PN izazvane egzogenim toksičnim supstancama: etanolom, olovom, arsenom, talijumom, rastvaračima ( ugljen dioksid) lekovima (izoniazid, talidomid, nitrofurantoin, disulfiram, amiodaron, soli zlata).
  • PN zbog drugih uzroka: serumska bolest, maligne bolesti (karcinom, limfom, multipli mijelom, plazmocitom, sarkoidoza, amiloidoza, porfirija, akro megalija, policitemija.

   Najjednostavnija je klasifikacija PN prema simptomima:

  •    senzorne    • motorne     • senzo-motorne    • autonomne (vegetativne)
  •    PN sa oštećenjem kranijalnih n. n.            • pseudomiopatske    • mononeuritis
  •    mononeuritis multipleks

 

Klasifikacija PN:

  • prema toku bolesti:

– acc. (aksonske,  relativno  retke, nastaju u roku od nekoliko dana do 2-3 nedelje, a oporavak traje mesecima; najčešće kod masivne intoksikacije raznim otrovnim supstancama).

– subacc. (posledica metaboličkih poremećaja ili toksičnih uticaja, razvijaju se tokom nekoliko nedelja, mogu preći u hronične PN).

– chr. (razvijaju se u periodu 6 meseci do 60 godina, u tom periodu nema prepoznatljivih simptoma ili su oni maskirani osnovnom bolešću koja je PN izazvala).

  • prema histopatološkom nalazu:INTERSTICIJALNE, PARENHIMATOZNE, VASKULARNE.

             a, prema vrsti degenerativnog procesa i elektrofiziološkim     

               karakteristikama: AKSONALNA, DEMIJELINIZACIJSKA, MESOVITA.

Klinička slika i simptomatologija

Tipična – najčešće se ispoljiava u vidu pozitivnih ili negativnih fenomena.

            ► Pozitivni fenomeni su posledica povišene senzorne aktivnosti nerava.

            ► Negativni fenomeni su posledica gubitka senzorne funkcije i karakterišu se smanjenjem ili gubitkom senzibiliteta, često prisutni još i oduzetost ili umrtvljenost u pojedinim regionima.

                U momentu kada se pregledom nađe postojanje senzornog deficita, najmanje je polovina aferentnih vlakana, koji inervišu dato područje nefunkcionalna.

Prvi simptomi – najčešće senzorni poremećaji u vidu: parestezija i disestezija a potom slede i oštećenja senzibiliteta, prvenstveno vibracionog senzibiliteta u distalnim delovima nogu. Sa napretkom bolesti sve je izraženiji gubitak senzibiliteta u oba stopala.  Postepeno se javlja motorni poremećaj, prvo su zahvaćeni DFx stopala, sa slabošću DFx prstiju stopala (posebno palca), kasnije je onemogućen hod na petama, zbog pada stopala. Daljim napredovanjem – javlja se hiporefleksija i arefleksija najpre Ahilovog a potom i patelarnog refleksa.  Nadražaji lakog stepena se doživljavaju kao neprijatni stimulusi tj. nastaje hiperpatija i disestezija.

U PN su prisutne smetnje hoda, zbog slabosti muskulature i proprioceptivnih poremećaja.

Pravilo je da se PN:

– prvo javlja na nogama,

– i jače su izražene tegobe nego na rukama,

– PN napreduju simetrično i postepeno.

               Kada nastupi potpuni senzorni gubitak, često su prisutne i arefleksija, mišićna slabost, atrofija mišića (izraženija u ekstenzornim nego u fleksornim grupama mišića)

Motorne promene mogu da zahvate i kranijalne nerve, sa:

  • poremećajima pokretača očnih jabučica i prisutnim diplopijama,
  • zatim  promene tonusa mišića lica, sa parezama mimične muskulature i poremećajem lučenja suza.

U ekstremno teškim slučajevima može biti poremećena i disajna funkcija sa  smanjenjem ventilacionog kapaciteta. Prisutne su trofičke promene muskulature i kože na ekstremitetima. Obično je prvo zahvaćen m.tibialis anterior a zatim interosealni mišići, koža se manje znoji a stopala su suva.  Kada polineuropatija  uzme maha može biti prisutna ataksija i to u fazi teškog oštećenja senzibiliteta i motorike, kada je prezentovana slika polineuropatskog  pseudotabesa”.

 

Varijacije u evoluciji PN:

     – nekada  postepena i ravnomerno progresivna,

– nekada  sa fluktuacijama

Kod polineuropatija mogu biti zahvaćena:

– kratka  aksonska vlakna  ili

– duga vlakna  (jedna više a druga manje i zavisno od toga prisutna je različita

simptomatologija).

–   Ako dominira oštećenje kratkih aksona, senzorni ispadi daju osećaje:

pečenja, alodinije, parestezije, sevajućeg bola, postepenog gubitka osećaja za dodir,

bol, uz gubitak i osećaja za toplo i hladno, a mogu se pojaviti ulceracije na stopalu i

konačno se javlja gubitak visceralnog bola.

–  Kod oštećenja dugih vlakana javlja se gubitak vibratornog i proprioceptivnog senzibiliteta, uz slabljenje a zatim i gubitak tetivnih refleksa,  smanjenje brzine nervnog provodjenja, sto je udruženo sa senzornom ataksijom i slabošću ekstremiteta.

Pored senzornog i motornog oštećenja može se istovremeno pojaviti i simptomatologija oštećenja autonomnog (vegetativnog) nervnog sistema.

HEREDITARNE  Polineuropatije

Najčešće je postepeni razvitak kliničke slike, traje godinama i decenijama.

Genetski defekti – lokalizovani na različitim genima, mogu biti povezani sa      metaboličkim abnormalnostima, kao i  motornim, senzornim a i somatskim anomalijama.

Dosta su retke i javljaju se kao, muskularne i senzorne neuropatije tip I i tip II

Tip I – deformiteti stopala, atrofija potkolene m.m. i gubitkom dorzofleksije stopala, uz normalno razvijenu m. m. butina – fenomen rodine noge.

Tip II – atrofija m. m. šaka i distalnog dela potkolenica, a senzibilitet je manje oštećen  distalno na ekstremitetima.

DIJABETESNA POLINEUROPATIJA (DPN)

Najčešća, hronična je komplikacija dijabeta i nastaje kao sekundarna posledica deficijencije inzulina i/ili hiperglikemije, što pokreće patogenetske mehanizme oštećenja nerva. Javlja se kod skoro svakog drugog dijabetičara. Najčešće je zahvaćen išijadikus i njegovi ogranci i to simetrično.

Povezane objave