Kontakt: +381/11-2435-636
Кинези – електро терапија и ортозе

Кинези – електро терапија и ортозе

Кинези терапија, електро терапија и примена ортоза су обавезни и незаменљиви при лечењу особа оболелих од разних обољења у склопу физикалне медицине и рехабилитације.

Након апликације физикалних агенаса у наставку лечења кинезитерапијским процедурама повећава се покретљивост ткива, мишића, јача снага и издржљивост мишића и одржава и развија координација покрета. Применом ортоза омогућава се покрет екстремитета када то паралитични мишићи не могу да обаве. На тај начин се растерећују зглобови и кости на пример код пресудоартроза , слaбог формирања калуса и поправља нарушена статика равнотеже. Њиховом применом се врши позицонирање делова или целог екстремитета и елиминише бол.

Како се и на који начин примењују кинезитерапијске процедуре зависи од општег стања пацијента, насталог обољења и задатих циљева у остваривању боље покретљивости.

Обављају се помоћу гимнастичких вежби, природним начинима кретања, помоћу спортских игара, спортских дисциплина и елемената спорта и радне терапије. Пливање и трчање се примењују у сврху медицинске рехабилитације локомоторног апарата и кардио и респираторног система.

Организационе форме рада у кинезитерапији су индивидуалне или групне вежбе.

Највећи ефекат се постиже индивидуалним вежбама. Оне су од посебног значаја код мале деце, ментално ретардираних особа, глувонемих, као и оболелих од оштећења централног или моторног неурона.

Клиничка слика спастичног или млитавог типа захтева посебан приступ и различите кинезитерапијске методе.

Учешће тарапеута у обуци, обављању вежби и бележења у листи , сваке промене, од почетка до краја терапије је од великог значаја. Терапеут проводи највише времена уз пацијента. Даје му психолошку подршку нарачито када мора да обави пасивни покрет са пацијентом или активно потпомогнут покрет. Активне покрете пацијент сам обљавља уз савет и контролу терапеута.

Да би проценио интензитет и дужину кинезитерапијских и физикалних процедура лекар прибегава и допунским испитивањима као што је ЕМГ (Електормиографија).

Индикације за примену кинезитерапије су у трауматолошки насталим стањима, неурологији, акушерству, у оквиру кардио и васкуларних обољења.

Контраиндикације за примену кинезитерапије тј. терапије покретом су инфективне болести, фебрилна стања, малигне болести, крварења, као и тотална кахексија-исцрпљеност јер долази до повећане потрошње енергије при вежбању па се убрзава ширење патолошког процеса и долази до погоршања основног обољења.

 

У салама за кинезитерапију се налази одговарајућа опрема као што су : струњаче, лестве, бицикли, дрвени жлебови за стопала, суспензиони рамови, коса раван, дрвено степениште, чуњеви, палице, медицинске лопте, опруге за јачање мишића итд.

Мерење обима покрета и мишићне снаге се уписује у посебне картоне пацијента и терапеутске листе и служи да се прати напредак у лечењу.

Као увод у терапију покретом је значајна примена разноврсних физикалних метода. То су примена топлотних процедура или некада и хладних (попут леда), затим примена разних врста струја, ласеро терапија, магнето, хидро и вакусак процедура, хбо комора, сонотерапија и многе друге врсте физикалних агенаса комбинованих у технолошки новој генерацији апарата. Таквим приступом се постиже боља циркулација у пределу оболеле регије, смањујњ оток, бол и убрзава опоравак. Нарочито је значајна примена експоненцијалнох струја (ЕС)- нискофреквентних. Оне су незаменљиве у свакодневном раду да би нарушено неуролошко стање пацијента могло да се врати делимично или потпуно, најбоље до пуног обима покрета са ММТ 5.

Разни облици ЕС , већ зависно од обољења могу се применити монополарно или биполарно. Упоредо се изводе и интенционе вежбе тј пацијент покушава да изведе вољни покрет упоредо са електро стимулацијом. На тај начин се он ослобађа страха и несигурности. ЕС се примењујњ код млитавих пареза и паралитичних стања где је битно задовољити 5 основних услова за њихову примену :

 

  1. Електрични импулс тј контракција треба да буде само на паретичном мишићу.
  2. Контракција треба да буде довољно стажна да спречи атрофију.
  3. Сензитивни надражај преко електроде треба да буде што мањи.
  4. Оболели мишић не сме да се преоптерети.
  5. Интензитет импулса и дужина трајања контракције не смеју да доведу до заморљивости мишића.

 

Периферна одузетост на пример код Белове парализе или перонеалног стопала се успешно решавају применом електро стимулације уз интенционалне вежбе и пасивне и активно потпомогнуте кинезитерапије.

Таквим методама долази до реинервације нерва и чувају се мишићи, да не би дошло до хипотрофије и контрактура.

У току таквих лечеља своје место и примену имају ортозе за горње и доње екстремитете. Помоћу њих врши се позиционирање делова или целог екстремитета, олакшава кретање, спречава скраћење тетива и лигамената мишића, а поправља и држање тела нарочито код деце.

 

Употреба ортоза :

 CerviLoc®: цервикална крагна ограничава болне покрете и подржава вратну кичму.

 

 перонеални подизач стопала: обезбеђује безбеднији ход и спречава извођенје неправилних покрета током хода.

 

 

 ManuRhizoLoc®: стабилизациона ортоза за имобилизацију ручног зглоба са имобилизацијом палца у функционалном положају.

 

 GenuTrain®: активна бандажа за растерећенје и стабилизацију колена

Povezane objave