Kontakt: +381/11-2435-636
Rana rehabilitacija kod CVI i Ortoza

Rana rehabilitacija kod CVI i Ortoza

Mnogobrojna oboljenja i stanja dovode do invalidnosti pacijenata i ometaju njihove normalne radne i životne aktivnosti.

 

Posebno mesto i značaj ima rana rehabilitacija u bolnicama tj zdravstvenim ustanovama gde je organizovana služba fizikalne medicine i rehabilitacije. Pre više od pola veka bila su otvorena posebna odeljenja pri opštim bolnicama za službu fizikalne medicine i rehabilitacije. Na tim odeljenjima se radilo u punom obimu rada i bili su snabdeveni i kadrovski i opremom. Raznim zakonskim merama su takva odeljenja ukinuta da bi služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju nastavila da radi u sasvim drugačijem okruženju. Rana rehabilitacija u okviru bolnice se obavlja na odeljenjima drugih službi na primer odeljenju neurologije, ortopedije, hirurgije, pedijatrije, internom odeljenju, odeljenje intenzivne nege, po pozivu konsultanta specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije.

 

Lekari specijalisti fizikalne medicine i terapeuti svakodnevno obilaze konsultativno pacijente i sa onim pacijentima kod kojih postoji potreba za ranom rehabilitacijom, terapeut  se uključuje svojim radom. Terapeut svakodnevo pruža kineziterapijske usluge sve dok je pacijent na odeljenju dok ne bude poslat na stacionarnu rehabilitaciju  u specijalnu za to namenjenu zakonom bolnicu i ustanovu, popularno zvane banje ili se upućuje na dalje kućno lečenje.

 

Jedno od najčešćih stanja sa kojim se svakodnevno susrećemo u radu je lečenje pacijenata posle moždanog udara CVI. Znači još u toku perioda bolničkog lečenja (24-36 sati) počinje sa sa primenom metoda rane rehabilitacije.

 

Godine starosti su od velikog značaja kao i opšte stanje pacijenta i pridružena oboljenja kada će se tačno i kojim intenzitetom sprovoditi rana rehabilitacija. Moždani deficit koji nastaje kao posledica moždanog udara podrazumeva redukciju motornog sistema poreklom iz oštećene hemisfere. U većini slučajeva susrećemo se sa smanjenom mišićnom snagom, smanjenjem obima pokreta na nivou više zglobova gornjih i donjih ekstremiteta i obično su to jednostrane promene.

 

Kineziterapijske procedure u saradnji sa radnim terapeutom, psihologom, logopedom, kao i socijalnim radnikom daju pozitivne rezultate. Obično te vrste vežbi, pasivne, aktivne, aktivno-potpomognute, sa otporom, povećavaju pokretljivost, snabdevenost mišića i tkiva kiseonikom, a kod mnogih pacijenata povećavaju i dužinu hoda. Sve to popravlja i dovodi do boljeg kvaliteta života pa se smanjuje i depresivno ispoljavanje tih pacijenata.

 

U Srbiji je broj stanovnika starijih od 65 godina u porastu. Mnogi od njih su imali moždani udar. Raznim statističkim pretragama utvrđeno je da starost ima direktno negativni uticaj na oporavak nakon CVI. Zbog toga je od posebnog značaja da se započne sa ranom rehabilitacijom već u prvim danima lečenja u bolnici.

 

Pored klasičnih metoda u visoko specijalizovanim ustanovama ( Klinički centri ) se pribegava i novim neinvanzivnim metodama tj. stimulaciji mozga. Nakon 20 godina značajnih kliničkih ispitivanja su potvrđene efikasnosti kod primene : TMS-repetitivna transkranijalna moždana stimulacija i tSIS – trakskranijalna stimulacija jednosmernim  strujama.

 

Prevencija CVI ima veliku ulogu u konačnom ishodu rehabilitacije. Ona dovodi do bržeg poboljšanja neurološkog deficita. Kod jednog broja pacijena koji budu primljeni na neurološko odeljenje pod tom dijagnozom desi se egzitus. Kod onih pacijenata koji su primali preventivno trombo-embolijsku terapiju, i kod kojih je rana rehabilitacija započela u prvim danima od akutnog moždanog udara i to po individualnom programu za svakog pacijenta , utvrđen je statistički značajan oporavak.

 

CVI ostavljaju trajne posledice i to izraženijie kod starijih pacijenata ( od 65,75,85 godina). Mnogi od tih pacijenata ostaju invalidne osobe sa specifično socijalnim problemima i mentalnom onesposobljenošću. Takva stanja zahtevaju sprovođenje rehabilitacije i na dalje i stvaranje uslova za njihov nezavistan ekonomski i socijalni život.

 

Mnogobrojna istaživanja su pokazala da rano primenjena i blagovremeno započeta  rehabilitacija značajno doprinosi delimičnom ili potpunom oporavku pacijenta,  a kada se postigne neki nivo oporavka takvo stanje se više značajno ne menja. Raznim uporednim ispitivanjima u procesu oporavka ne postoje značajne razlikie u odnosu na pol, etiologiju i lokalizaciju.

 

Rehabilitacijoni tretman kod CVI kod osoba sa dejabetes melitusom ima posebno značajno mesto. Ako je DM regulisan funkcionalni oporavak pacijenta je uz rani rehabilitacioni tretman bolji i brži ( prati se raznim skalama na primer. Bartel indeks).

 

Nega pacijenata od strane odeljenske sestre u prevenciji dekubitusa kod pacijenata sa CVI , ima svoj veliki značaj. Zahvaljujući upotrebi antidekubitalnog dušeka smanjena je mogućnost razvoja dekubita ili njihovo brže zarastanje u uslovima kada je već došlo do razvoja dekubitalnih rana.

U zavisnosti od stepena oštećenja nakon CVI pored dušeka moguća je u slučajevima kada pacijent nije vezan za krevet  upotreba i  antidekubitalnog jastuka u cilju prevencije nastanka dekubita.

Stanje pacijenta, njegovo učešće u terapiji i rad tarapeuta olakšavaju i pomoćna sredstva kao što su ortoze i druga pomagala.

Mogu biti primenjene kao ortoze za ruke i noge, za fiksaciju šake i lakta , za imobilizaciju ramena, kolena, stopala, razne hodalice, štake, štapovi, a svakako su i kolica neophodna radi transporta pacijenta u bolnici i van nje.

 

ManuLoc Rhizo long Plus imobiliše celu šaku, stabilizuje ručni zglob,palac, prste celom dužinom i veći deo podlaktice.Zavisno od faze rehabilitacije delovi ortore- nastavak za palac i prste -mogu se skinuti.Ova ortoza je izuzetno laka za rukovanje i njeno korišćenje ne zahteva tudju pomoć.

  • Pozicionira celu šaku, uključujući palac
  • Fiksira prste ruke u zaštitnom opruženom položaju
  • Prilagodljivi delovi za palac i prste koji se skidaju

Tri  anatomski oblikovane aluminijumske šine drže ručni zglob u funkcionalnom položaju i umanjuju napor.Šine takođe stabilizuju  deo podlaktice i pouzdano ograničavaju istezanje,savijanje ili rotacione pokrete u šaci.Palac se može imobilisati korišćenjem oblikovane aluminijukske udlage. Prilagodljiv dodatak za prste se fiksira sa plantarne strane.Zavisno od faze rehabilitacije delovi ortoze , kao dodatak za palac i prste se mogu ukloniti.To omogućava korišćenje ortoze u raznim fazama rehabilitacije.

Peronealni podizač stopala

  • Izuzetno lagana,termički obradiva ortoza od polipropilena sa karbon-fiber pojačanjem
  • Lako se higijenski održava
  • Otvoreni prsti i peta
  • Postoji mogućnost skraćivanja prema obući

Peroneus ortoza se sastoji od tabanskog dela koji se stavlja unutar cipele, za potkolenicu se fiksira čičak trakom. Posteriorno otvor na peti za poboljšani komfor.

Daje podršku stopalu i pomaže podizanje stopala od podloge u trenutku prelaska iz faze oslonca u fazu njihanja.Peronealni  podizač sprečava zapinjanje prstiju o podlogu. Obezbeđuje bezbedniji hod i sprečava izvođenje nepravilnih  pokreta tokom hoda (kompenzacije kao posledica narušenog balansa).

Indikacije:

  • Dorsifleksiona slabost (peronealna paraliza) tj. pareza ili paraliza peroneusa bilo koje geneze
  • Spastično stopalo

 

Kao alternativa ovoj ortozi može se koristiti i verzija koja se montira na patiku, cipelu

Može se postaviti samo jednom rukom što predstavlja veliku prednost za nezavisnost pojedinih pacijenata. Sadrži jastučiće koji pružaju maksimalnu

udobnost sa masažnim efektom.

Elastična vučna traka drži gležanj u neutralnom položaju.

Neklizajuća kopča za obuću sprečava neželjene pokrete.

4 para “S” kopči pruža veću stabilnost i varum/valgum kontrolu stopala.

Povezane objave