Kompresivna terapija u lečenju hronične venske insuficijencije

Oboljenja vena se svrstavaju u grupu najmasovnijih oboljenja današnice.  Proširene vene su zastupljene kod savremenog čoveka u svim rasama, životnim dobima kao i podnebljima, a češća su kod žena.

Venska oboljenja mogu imati akutni tok (tromboza dubokih vena, površni tromboflebitis, kao i plucni embolizam.) i hronični tok (hronična venska isuficijencija).

U etiopatogenezi bolesti leži sklonost ka stvaranju tromboze i valvularna inkompentencija koje dovode do progresivne disfunkcije venskog sistema, što posledično dovodi do retrogradnog toka krvi i venskog refluksa, što pak kao posledicu ima progresivno oštećenje mikrocirkulacije.

Hronična venska insuficijencija predstavlja skup patoloških stanja nastalih kao posledica povišenog venskog pritiska koji sledstveno dovodi do progresivnog zastoja i zapaljenskih i trofičkih promena kože, potkožnog  dela i subfascijalnih struktura..Ona ne podrazumeva estetske i nekomplikovane varikse.Terminalni stadijum insuficijencije podrazumeva pojavu venskih ulcera.

Za klasifikaciju hronične venske ulceracije danas najcesce  koristimo  tzv. CEAP klasifikaciju, koja se bazira na:

• kliničkim manifestacijama (C),
• etiologiji ( E ),
• anatomskim ( A) i
• patoloskim poremecajima ( P).

CEAP klasifikacija:

C 0 nema vidljivih ili palpabilnih znakova za hroničnu vensku bolest

C 1  teleangiektazije ili retikularne vene

C 2  varikozne vene

C 3  edem

C 4  kožne promene zbog HVI (hiperpigmentacija, lipodermatoskleroza)

C 5  kožne promene + izleceni venski ulkus

C 6  kožne promene + venski ulkus

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, invazivnih i neinvazivnih metoda. Kolor dopler ultra zvuk je zlatni standard u dijagnostici oboljenja vena.  CT, MSCT I NMR flebografija, kao sofisticirane metode, koriste se najčesće u slučajevima nejasne, komplikovane proksimalne tromboze dubokih vena (TDV).

Lečenje hronične venske isuficijencije (HVI), venskih ulkusa podrazumeva primenu nehirurške i hirurške terapije, primena lokalne toalete i fizikalna terapija.

Definicija kompresivne terapije je tačno određen mehanički pritisak na odredjeni deo tela čime se smanjuje promer (kalibar) vena i omogućava potpuno zatvaranje venskih zalistaka. Tako krv teče brže i bolje do srca.  Kompresivna terapija kao „zlatni standard“ indikovana je u svim stadijumima hronične venske bolesti i limfedema.

Kompresivnom terapijom postiže se spoljni pritisak na određeni deo, sa namerom povećanja venskog ili limfnog protoka a time i smanjenja edema tkiva.

Noga je izložena opadajućem pritisku, pritisku koji je najjači u području skočnog zgloba te prema gornjem delu čarape proporcionalno slabi. Na taj način dobija se efekat pumpe koja pomaže povratak venskog toka, smanjuje se venski pritisak te se prevenira venska staza, a time se  olakšava bol i umor u nogama.

Učinak kompresivne terapije se pojačava u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću, jer se tako dodatno podiže aktivnost mišićne pumpe. Kontrakcijom okolnih mišića duboke vene se sužavaju, krv se potiskuje u gornje vene i dalje prema srcu , duboke vene se tako prazne od dole put gore, a niži delovi se zatim pune krvlju iz površinskih vena.

Kompresivna terapija omogucava dugotrajan učinak i sprečava povratak simptoma (ako su postojali). U zavisnosti od stadijuma bolesti vena, primenjuje se različiti stepen kompresivne terapije.

Dok se kod preventivnih čarapa veličina određuje konfekcijskim brojem, kod terapijskih kompresivnih čarapa to nije slučaj. Ne postoji univerzalna veličina kompresivne čarape za vene. Za svaku osobu je potrebno izmeriti obim ekstremiteta na određenim mestima, pa tek na osnovu mera odrediti veličinu. Čarapa ne sme biti prevelika niti premala. Merenje je najbolje odraditi odmah ujutro nakon ustajanja iz kreveta. Kompresivna čarapa se oblači odmah nakon buđenja ujutro, dok se vene još nisu napunile.

Kompresivne čarape mogu biti različitih dužina : dokolene , natkolene (butnjače), hulahop ili izrada modela prema individualnim zahtevima.

Kompresivne čarape delimo u 4 kompresivne klase, u zavisnosti od jačine pasivnog pritiska (pritisak koji vrše u stanju mirovanja na zglobu).

Kompresivna klasa                                  Kompresija u mmHg

Klasa I :  lagana kompresija                                  18 -21

Klasa II  : srednja kompresija                                 23 – 32

Klasa III :  jaka kompresija                                     34 – 46

Klasa IV : vrlo jaka kompresija                               > 49

Prikaz adekvatnog uzimanja mera

Za dokolene čarape: 

Za natkolene čarape i hulahop