Bolesti vratnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne. Dva najčešća oboljenja cervikalne kič­me su diskus hernija i spondiloza.

Najčešća lokalizacja cervikalne diskus hernije je u nivoima C6-C7 i C5-C6. Iako cervikalni diskus nije izložen istom optere­ćenju kao lumbalni,velika pokretljivost cervikalne kičme sa izraženim degenerativnim promenama daje veliku učestalost u pojavi ovog oboljenja.

Simptomi kod cervikalne diskus hernije mogu nastati naglo.Najčešće je prisutan bol u vratu sa ili bez širenja u glavu, rame i ruku. Kod uznapredovale bolesti, a nekad  i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine kao i korena nerava praćeni slabošću, utrnulošću, peckanjem…Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu.

Za preciznu dijagnostiku ovog oboljenja neophodno je uraditi radiografiju vratnog dela kičme (nativna,cervikalna mijelografija, CT ,magnetna rezonanca koja je danas su­verena metoda. ). Terapija cervikalne diskus hernije je u većini slučajeva konzervativna a u zavisnosti od tipa bolnog sindroma, tipa neurološkog deficita procenjuje se da li je moguće hirurško lečenje

U lečenju učestvuje tim lekara neurohirurg, neurolog , fizijatar … a cilj terapi­je je uklanjanje simptoma, a pre svega bo­lova. Ovo se može postići mirovanjem, nošenjem čvr­stog okovratnika ( Tomas kragna dvodelna – philadelphia kragna) koji se propisuje prema pravilniku o medicinsko tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pored toga primenom fizikalne terapije koja pored kineziterapije i edukacija pacijenata u vezi faktora rizika obuhvata i primenu elektroterapije, magnetoterapije, lasera, zagrevanje, masaža kao i primenu novijih metoda akupresure, hiropraksije, akupunkture,…Sve to praćeno primenom analge­tika, nesteroidnih antireumatika i mišićnih relaksanata, a u izvesnim slučajevima i epi-duralnom infiltracijom lokalnim anestetici­ma ili steroidima.Tek kada ovakvo, konzervativno lečenje ne dovede do željenog rezultata, razmatra se mogućnost operacije. Cilj operacije je da zaustavi progresiju, a samo kod malog broja pacijenata dolazi do značajnijeg poboljšanja neurološkog de­ficita .